AnaM

remove duplicate numbers online


Sinki priča.
Nije uvek onako kako izgleda...

Bio je umoran, tako umoran. Danima nije mogao da se opusti.
Nikad nema vremena za sebe, za ona mala, sitna, zadovoljstva.
Olovnim koracima penjao se polako tavanskim stepenicama.
On je gore, čeka ga. Da li da ode??
Teškim korakom penjao se ka njemu. Da li će mu danas doneti zadovoljstvo??
Da li će doneti zaborav od svega doživljenog.
Osmehnuo se u sebi.
Kad samo pomisli na njega, sretan je.
Voleo je da mu polako prilazi, otkrije ga, pomiluje, pa snažno udari.
Neki put je bio nežan, ponekad surovo grub.
Udarao ga je divljački.
Jače i sve jače, brže, sve brže, dok mu se znoj nagomilavao na čelu,
slivao niz grudi.
Snažne mišice su se napinjale,
snaga je izbijala iz njega, i zadovoljstvo je ispunilo celo telo.
Udarao ga je.
To nisu bili šamari, to je bio udarac za udarcem, čitava serija.
Zastao bi malo, pa ponovo počeo levom rukom, pa desnom.
Udarao ga je u ritmu tam tama iskonskog zova prašume.
I njegov umor je nestajao, zadovoljstvo se razlivalo telom.
Opuštao se udarajući u svoj bubanj, osećao se tako dobro.