Maska…
Čitam u nekom časopisu kako doći do baršunaste kože.
Za vikend sam rešila da iskoristim priliku i ubaršunim kožu.
Prva na redu je bila voćna maska za lice i dekolte.
Maline su mnogo skupe,
avokado je preveliki izazov da sama sebe ne liznem,
pa sam uzela domaće kupine iz zamrzivača,
ulupala sneg od belanca, a žumanjak promešala sa rendanom mrkvicom.
On je ušao u kuhinju, pogledao gomilu sudova i samo se zadovoljno osmehnuo.
Sve umućeno sam stavila na lice i vrat i sad čekam rezultate.
Nešto me grebucka, mora da je ostao neki trn na kupinama.
Da ne gubim vreme otišla sam po koprivu i blato za sledeći stupanj ulepšavanja.
Kad su me videle sa maskom,
kokice se razbežale po kokošinjcu,
petlovi poleteli na krov,
golubovi se raspršili na sve strane,
a On ostao sa zaleđen sa sekirom u vazduhu.
-Mislio sam da praviš kolač.
Sa blatnjavom maskom nešto nije bilo u redu jer su mačići preskočili ogradu,
popeli se na ogromnog psa lutalicu, a on pojurio u kolektivni spas.
Jedva sam posle deset minuta skinula masku.
Sve se skorilo, a ona kopriva ispekla kožu pa izgledam kao jarac sa ražnja.
Ni baršun nije što je nekad bio, ili se neka greška provukla u časopisu…