Koje li je to doba da mi je znati...
Detinjstvo
Eh da mi je vratiti se u bezbrižnost detinjstva.
Hm... da li je baš tako??
Kad si malecni niko te ne sluša, daju ti neku groznu hranu tvrdeči da je zdrava. Malo što zamešaju tu svašta i slatko i meso i jaje, nego još izmiksaju i guraju ti u usta govoreči nekim nemogučim, kao bebećim, jezikom. Moje a g.. drrr.... a nadaju se da ću normalno govoriti iako oni kažu
-Oces malo ću ću, to je juha. Moja bebica voli meko.
Ne bebica ne voli mleko i mora ga jesti jer je gladna a drugo ništa ne dobije. Kad pokuša to baciti im o glavu, drže je za ruke, i trpaju dok se ne uguši.
Ne može steći imunitet iako pokušava sve strpati u usta i prirodno se zaštiti. Vode je kod doktora i tamo bodu. Badava se mali čovek bunio, branio, skrivao. Veliki ljudi za sebe nisu tako hrabri.
Pitaju koga najviše viliš, naravno, ne očekuju da ćeš reći volim čokoladu. Tvoje reči tumače kao tatu i mamu. Bebe ne vile, nego vole mamu i tatu, mada bi ih rado naboli na vile kad previše gnjave..
Sve u svemu, to detinjstvo , srećom kratko traje. U međuvremenu baka i deka te neće čuvati nego te gurnu u vrtić tvrdeći da si tamo u svom društvu. Oni ne idu u dom za stare da budu u svom društvu.
Dok trepneš dolazi najlepše doba
Mladost
Cvrkuću ptičice, zaljubljen si grliš celi svet. I nije baš tako. Ili si predebeo ili premršav, grudi nisu kao u porno časopisima, znači ne valjaju. Velika ljubav nije samo tvoja nego pipka sve živo što stigne.
Kad bi kao tinejđer izašao isprate te sa
-Budi dobra i lepo se provedi.
-Hej, ne može i jare i pare, ili ću biti dobra ili ću se lepo provesti.
Ta mladost, traje kako kome od deset do pedeset godina. Primečeno je da što si stariji sve si šašaviji, jer
Uzmi sve što ti život pruža,
danas si cvet
sutra uvela ruža.
Neke ruže nikad ne precvetaju pa ne dožive da uživaju u trećem dobu, antipatično nazvano
STAROST
Kasne, iskusne godine, kako ko voli, su kad se pojave bore na licu, telo udebeli kosa pobeli. Ustvari to je nekad bilo. Od kada su tu hirurzi, plastika i boje, sve je lakše, pa se godine vide jedino po postupcima. Tu je i iskustvo, kao, pamet proradila, ljubav se rasplamsava, postajemo vrhunski kulinari. Krasno.
Ne treba ti više ni slušati prognozu vremena . Ako te trga u kolenima kiša će, ako teže dišeš prepušio si, ili te posetila g-đa Corona. Ne možeš uraditi više 50 sklekova jer se na prvom već zaduvaš i treba ti pomoć za ustajanje. Ruku na srce, nisi mogao to ni ranije, ali sad je od starosti.
Dobra okolnost je što slabije vidiš, pa su ti svi ljudi lepši, a i sluh malo popušta pa ne čuješ sve neugodne vesti.
Ne moraš čitati dosadne knjige, niti se diviti filmovima koje ni sam režiser ne razume. To niko i ne očekuje od tebe.
Sve u svemu ni sama ne znam koje je doba života najlepše, pa završavam frazom, svako doba ima svoje prednosti i lepo je proći kroz svako sa osmehom na licu...
