AnaM

ICE...
Buuuu, ne plašite se.
Neće biti priča o saobraćajkama, ubistvima najbližih, bombardovanjima, potresima, i slični specijaliteti dnevne štampe.
Počelo je bezazleno, lep sunčan dan, vreme toplo-hladno, sunce-kiša, zadržalo se na suncu i naravno, otskakutaću u prirodu.
Priroda je zamišljena kao šetnja po zraku, travica, šumica, klupica i ostale ica. To mu je valjda romantika, ili bolje romantikica

E, nije bilo tako.
Prvo je auto se uskopečio i nije hteo van iz garaže.
E, nećeš ti meni dirigirati život.
Pokupila sam sve ice, dekice klupice, torbice, hranice i krenula pešice. Ljudi moji, koje je to hodanje 3km, opterćena kao magarac. Geni predaka koji su voleli to pentranje po brdima očito se nisu trasportovali u mene.
Onaj jedini koji nije ice, roštiljić, pušio je na mestu dozvoljenom za paljenje vatre kao da je lokomotiva iz prošlog veka.
Tu se našao pas koji nas je veselo gledao kako trapasto palimo vatru. Mahao je repom plazio se i odjurio dalje. Posle se ispostavilo da je pas ica, lutalica, našao torbicu, sa hrani-com. Ostavio nam je one paradajze sa kojima možeš ubiti vola, tvrde, nesvarljive, ali lepe na izgled. Nije poneo ni kobasice (pametan pas). Bolje da jeste, jer su oni koji su jeli nedopečene kobasice od ko zna ćega napravljene, jurili po šumi tražeći grm.
Sve u svemu bio je to zanimljiv vikend.