AnaM

Zahladilo, kiša, magla, uhvatila me neka tuga. Sve mi jadno i nikakvo.
Ovi iz toplane ne prizanju temperature nego gledaju u datume i ugasiše grijanje…ja još jadnija.
Prati kosu ili ne po ovoj zimetini, pitanje je sad.
Televizor onaj novi, skupi, jutros belo… samo što se nisam rasplakala. Majstori i ne postoje za ove nove. Tuga
Nemam kruha, ne izlazi mi se, a u frižideru propuh…Gladna tuga
Kompjuter, nećemo o tome, da ne pročita i uvredi se, pa otkaže saradnju.
Pred zoru me probudio vesnik proleća u nozi. Neka bubetina me ispratila iz sela vrelim poljupcem, ugrizla me kao da sam joj krvni neprijatelj… a možda i jesam Mora da sam bila slatka jer se dobro najela. Da me je jutros ujela, otrovala bi se… Nisam još kupila one kremice za pre, posle i umesto uboda insekata. (pre da te ne ujede, posle kad te ujede, a ujed je i u karticu kolika im je cena)

Lončići na ringlu, kava, čaj, i nešto videćemo što pored. Usput stajem na vagu, skidam lonče sa mlekom, kava bez šećera, ja poludila, dva dana dijeta i ništa. Razmahnem se kroz kuću. U jednoj ruci krpa, uzjahala usisivač i jurim. Televizor zakačila kabl on se uplašio i proradio.I kompić se smeška…
Kosa će da popričeka stabilizacije svih vrsta…
Ništa od mirne i pitome ženskice, moraš pokazati zube i ode prolećna depresija…
Nemam vremena za tugovanje…