Puž krenuo u život…
Proleće se šunja. Svi se dive rascvetalim voćkama, travom posutom cvetićima, plavim (dobro nije vedro, više kako tako) nebom.
Samo mene niko ne primećuje.
Požurio sam da nađem drugog puža. Zna se da smo hermafroditi, ali i to je komplikovano, čas smo muško, čas žensko, nikad potrefiti pravo kad naiđeš na drugog puža.
Ako neko pita zašto tražim drugara, evo odgovora.
Spremamo se za Evroviziju. Sve je već viđeno, još samo mi nedostajemo. Nije važno što ne pevamo, ne znaju ni drugi pa idu. Postoje neke dvojbe oko nekoliko detalja. Da li da uzmem kao prateće vokale hor petlića, ili da idem na vizuelni efekat, tri pauna, dva labuda.
Možda sve zajedno, kad je bal neka je sa muzikom. Što veća gužva to veće šanse.
Pobeđujemo sigurno.
Računam na glas zemalja koje imaju more, zbog rođaka koji tamo žive, glas onih koji vole živinu i naravno na sve koji se dive lepoti i vernosti labuda.
Jedva čekam početak.
Nemojte sumnjati u ishod…
Za kraj se zna POBEDA!