AnaM

Neke osobe jednostavno zrače. Uvek nasmijane, okružene su pozitivnom energijom koju neštedimice prosipaju oko sebe.
Sećam se curice, Tamare, koju sam upoznala u prvom razredu škole.Imala je predivnu loknastu kosu, ogromne, oči rupice na obrazima i širok osmeh.
Dobili smo zadatak da nacrtamo današnji dan. Padala je kiša, tmurni oblaci su se nadvili nad školu, bilo je hladno. Crtanje ne spada u moje jače strane pa sam narisala kišobran, okrugli reckast oblak i crtice, kiša..
Kritički se nagnula nad moj crtež
-To moraš popraviti.
Samo sam slegla ramenima i tužno gledala u sliku.

Uzela je žutu bojicu, i napravila veliko sunce iza oblaka. Škola je bila u kamenoj ulici, nacrtala je zelenu travu, suncu dodala osmeh i zrake, a one kapljice kiše crvenom bojom pretvorila u makove.
Prekrasno.
Predala mi je sliku, zadovoljno se osmehujući i dodala
-Ne razumem zašto bi bili tužni kad imamo toliko bojica, sunce će izaći brže kad mu se osmehujemo, a kiša će travici dati život.