AnaM

Ko kaže da ovaj tjedan nisu bili dobri postovi u rubrici Blog tjedna??
Neka mi izađe na crtu.
Ako neko može da kupi diplomu srednje škole, fakulteta… mogu i ja crni pojas.
Ne boj se, slučajni namerniče na ovaj post, mece su miroljubive manje više…

Prijateljica kojoj je internet posao, obaveza, čudi se šta radim kad se zavučem u sobu, prigušim svetla.
-Skakućem po internetu.
-Mora to svaki dan, ili kad hoćeš??
Što reći?
Nisam ni sebi dugo priznavala da me ćapao virus te bolesti i da nemam nameru ozdraviti. Mana ili vrlina, ko zna.
Ozbiljna lica ujutro upalim kompić, buljim u komentare, pišem nešto i mislim kako sam važna osoba… skoro kao da sam neki pisac, novinar, ili tako neki važan tandrmoljak.
Objašnjavam joj sajtove koje obilazim i dođosmo do tog famoznog bloga.
-Šta je to blog??
-Znaš to je sajt, ne, to je mesto gde pišeš, ne, tu čitaš, gledaš, to je stranica koja ti otvara svet. Ma ne, to je. Čekaj, pokazaću ti.
Otvaram blog, pokazujem postove. Ili sam loš „objašnjivač“ ili pojma nemam šta je blog.
I sine mi.
Blog je jedan veliki, stan. Imaš vrata na koja ulaziš. Treba ti ključ, šifra, ako ga izgubiš nagrabusio si i teško da ćeš se setititi gde si ga smandrljao. Zato ja zapišem gde je ključ… mada… Ćutim. (Kad sam izgubila ključ, ode nekoliko stotina postova)
Ulaziš unutra.

Dočekaće te možda prekrasne zavese, persijski tepih, specijalni zvučni ili svetlosni efekti. Možda ništa od toga nema, jer vlasnik stana nije previše učen ili zainteresiran za sređivanje. Gubi se taj prvi utisak.
Najvažniji su ipak, stanari tog stana.
Neki odjure u kuhinju i stvaraju remek dela, neki odu u dnevnu sobu, skuhaju kavicu i rešavaju svetske probleme. Mnogi vole da odu u spavaću sobu. Na verandi su romantičari zagledani u daljine sa predivnim stihovima. Uvek se pojavi neka sobica u kojoj se dogadja nešto novo.
Najposećenija soba je dnevni boravak. Tu putnici pričaju o svojim doživljajima, fotografi prave izložbe, pričaju se vicevi, šali i komentiraju druge sobe.
Ima i rumpl camera.Tu su svaštari koji se ne mogu odlučiti za svoj pravac stvaranja pa uglavnom pišu postove o drugim blogerima.
Da ne zaboravim, predsoblje.
Tu se izloži nešto što bi trebalo većini biti interesantno. Neki put jeste, neki put nije, ko bi svim ukusima, i stanarima ugodio.
U predsoblju je na jednom zidu okačena slika, pardon, anketa.Tu kao daješ svoje mišljenje o nekoj temi, ali više služi da malo prodrma umrtvljene stanare, razbuca njihova mišljenja i da nove teme za postove. Ako hoćeš nekom nešto reći što u reali nikad se ne bi usudio, to je pravo mesto. Niko kao ne gleda tu sliku, a svi pobožno čekaju što će oni tamo reći o njima i da li će ih uopšte neko primetiti. Najgore što se može desiti stanaru, čitaj blogeru, je da niko pet para ne daje za njegove postove. Dobro, ima tu leka, popljuješ nekog koga svi čitaju, pa vide i tebe.
-To ti je otprilike blog. Zgodno je videćeš.
-Hm…ja sam vlasnik svoje sobice, bloga, i mogu šta hoću da pišem??
-To je glavna caka. Ti si samo iznajmio stan, nisi vlasnik, i poželjno je da ne budeš neugodan drugim stanarima. Ma koliko ti se čini da si sakriven iza dobro odabranog nika, detektiv bloga, uz pomoć ostalih, za nekoliko dana, ako ne i brže znače i broj cipela koji nosiš.
Očekivao bi čovek da te izdavač stana može izbaciti ako mu ne odgovaraš. Može, ali to ne praktikuje, pojma nemam zašto.

Kad dodješ na blog, to je kao kad skočiš u vodu, ili plivaš ili se utopiš…. Nema trećega.
-Ja bih da probam.
-Nema tu probe, ulaz, jedan post, i zaražen si. Ma šta radio, lek još nije pronađen…Probali neki pobeći, ali se pokaju i vrate. Možeš iz prikrajka gvirkati, komentirati i sve kritikovati, ali to brzo dosadi.
Jednom bloger, zauvek bloger.

Kameno srce…

Bio sneg ili sunce, magla, vetar, uvek su zajedno i tako već godinama.
Za onog ko ne ume voleti kažu da ima kameno srce.
Romantika do bola.

Možda je to ljubav, a možda moraju biti skupa, ipak su im i noge kamene,
a ovaj „tanjur“ u kome stoje dosta je visok i klizav.
Popila bih se u njega zbog bolje slike, ali nije red skrnaviti ljubav…

v>

U mesnici…
Kuna, evro, inflacija, kiša, susnežica, bura, košava i ostali slični tandrmoljci pa ljudi malo nervozni.
U mesnici nekad bilo gužve, sad više potseća na muzej, idu ljudi razgledaju, neki se dive eksponatima, poneko se preračunava, uglavnom svi prolaze.

Mlada ženica posle dva minuta čekanja, lupka na zid frižidera dozivajući mesara
-Ima li koga, žurim. Imate li suve nogice, imam sveže grudi, pa da pomešamo.
Mesar izlazi, na rukama rukavice u jednoj burek u drugoj jogurt
-Sve moje je u izlogu, šta treba.
-Dobro, dobro, pomirljivo će ženica, imaš li svinjsku glavu, teleće nogice i svinjske uši??
Mesar se namršti, i pomalo ljutito joj odgovori
-Ima gotove hladetine (pihtije)
Ženica se obradovala, ne mora kuhati.
-Može, a koliko košta-u zadnji čas se seti da pita??
-16 EU, da vadim??-uzima kutiju.
-Ne vadi, pobeže mušterija, a za njom još dve potencijalne pogledavši ostale cene.
Mesar nastavi da žvaće burek sa krompirom, i on prešao na zdravu hranu.
-Traži, a ne zna što će.

Planinarenje…
Poznati naučnik drži predavanje o prednostima koje donosi sport, posebno se osvrnuvši na planinarenje.
-Evo, samo jedan primer: Svi koji su se penjali na Himalaje postali su jači, pametniji, potentniji….
Nabrajanje prekida glas sa dna sale
-Zna li se što za Sljeme??

Nije mi previše jasan taj pojam jaka žena.
Da li je to nabildovana žena koja iscepa metar drva za sat, popije litru piva i podigne noge na stol??
Da li je to žena koja fizički više liči na muškarca, kad uđe u kuću tresne vrata da sve zazveči, a svoje argumente dokazuje zviždukajući, udarajući pesnicom sto, i dok šutira mačka, pas podvije rep i beži iz omiljene fotelje??
Možda joj je suprotnost, slaba žena koja ništa ne može sama, ni teglu da otvori, ni kauč da premesti, ni hranu sa placa da donese??

Ta ista bespomoćna ženica, odlična je kuharica, na poslu cenjena radnica, u kući sposoban ekonomista koji od ničega stvori sve. Njene suzice postižu da su drva uvek nacepana jer njoj je hladno. Kuća funkcioniše sama od sebe, na poslu joj je teško naći zamenu.
Ne ona ne stavlja noge na stol jer je upravo obrisala prašinu, pivu pije više radi društva nego od želje. Kad sedne u fotelju, mačka joj skoči u krilo, a pas se smesti pored njenih nogu, jer ona je tako slaba i bespomoćna.
Nokti su joj sređeni, frizura besprekorna, ona ništa ne radi, jer je slaba žena…i sve se u njenoj kući samo volšebno sredi.
Borimo se da budemo jake žene, kojima niko ne treba jer same mogu sve…
Hm…

Zagrljaj…
Moj rođendan se nekako poklopio sa danom zagrljaja, pa nisam ni primetila nešto posebno. Grlili su me, ljubili, čestitavali sa maskama, i oni bez.
Kad je prošla prva euforija, čitam dan zagrljaja. Istraživanja pokazuju da je zagrljaj vrlo delotvoran u lečenju raznih fizičkih bolesti, kao i usamljenosti, depresije, anksioznosti i stresa
Zagrli čvrsto osobu i izmeni sa njom pozitivne energije. Kao i osmeh, tako i zagrljaj ima lekovita svojstva. Pomaže u lečenju raznih fizičkih bolesti, usamljenosti, stresa i anksioznosti. Povećava nivo hormona…
Legeda kaže da svaki iskreni zalgljaj poklanja dan života.
Šta ću, izađem na ulicu, počnem grliti osobe to jest ljude.
Pada kišica, susnežica i ljudi žure, a ja ih grlim. Prvo zagrlim ženu koja me je udarila kišobranom, jedan počeo da me pipka i govori bezobraštine, a neki mobitelom pozvali policiju i hitnu pomoć.
Eto, Balkan, ne razume, a samo sam postupila po savetu stručnjaka koji određuju koji je dan za što važan…
Zagrljaj postaje lekovit, kad traje 20 sekundi – tada ima terapeutski učinak na telo i psihu, jer oksitocin održava naše mentalno zdravlje… Očito sam morala poneti sat nije bilo 20 sekundi.
Ne zna svet ni za nauku ni za legende pa to ti je…

Od kad sam rođendane počela da brojim unazad, više im se radujem. To sam više iz prenventivnih razloga, broj svećica može ugroziti bezbednost požarom.
Na rođendanu je najvažnije nazdraviti

Malo gricnuti u dobrom društvu

Domaća muzika

Obavezno torta

Živi i zdravi vi meni bili, pisali po blogu, komentirali i radovali se životu…naravno i ja sa vama
Posebno hvala Dijani na krasnom postu …
Veliki cmokić
Meca Rođendanko

Od kad sam rođendane počela da brojim unazad, više im se radujem. To sam više iz prenventivnih razloga, broj svećica može ugroziti bezbednost požarom.
Na rođendanu je najvažnije nazdraviti

Malo gricnuti u dobrom društvu

Domaća muzika

Obavezno torta

I ako si rođen na današnji datum, sneg…

Živi i zdravi vi meni bili, pisali po blogu, komentirali i radovali se životu…naravno i ja sa vama
Posebno hvala Dijani na krasnom postu …
Veliki cmokić
Meca Rođendanko

Samo da pitam…
Znate ono kad čekate kod doktora pa neko uhvati kvaku ordinacije, okrene se „čekačima“ i kaže
-Samo da pitam.
Ništa antipatičnije od redova, mada se za vreme provedeno u čekanju informišem o događajima u svetu, ratovima, inflaciji, krizama svih vrsta, dobrosusedskim odnosima, ma svašta u zavisnosti što i koliko se čeka

Čeka desetak ljudi pred apotekom, jer mogu da uđu samo oni sa maskom i to ne više od troje, a u apoteci neka pedantna apotekarka, običan svet bi rekao usporen film.
Dolazi damica i pita
-Izvinite, mogu li preko reda, ja bih samo lekove.
Gleda je onaj svet, ne zna što bi rekao, ali misli što si misli. Jedan joj ipak odgovori
-Samo lekove? Može, mi ovde čekamo da nam apotekarka napravi burek sa mesom.

Odmorić…
Prve nedelje, Nove, ugrijalo sunce, idemo ma odmorčić nadisati se se svežeg zraka.
Dočekalo nas je vedro nebo, sa čudnim oblacima stratokulumusi nisu, a ni ovčice kako se popularno zovu. Nije važnio ime, glavno da su nam pokazivali put

Mačići su se veselo igrali, očito im ne nedostajem, poluuvređeno sam pomislila

Mladi petao još se ne sprema na borbu za tron, prejaka konkurencija

Bezdušno sam sprečila pokušaj zauzimanja nove teritorije

Stigao je još jedan poklon, položen na tortu od lešnjaka

Mali Žule, stidljivo je pokazao da sama uberem ovogodišnje ruže, a njemu da dam hrenovku koja zavodljivo miriše.

Sve u svemu, divno su se svi zabavljali, gosti pojeli tortu, ruže crvene, naranđaste i rosa se rascvetale, a bele pomalo kunjaju. Za kraj svakom po ruža ili mače kako ko voli za sretan početak Nove godine i krasno proveden prvi tjedan…