AnaM

Igla-kamila…
Neko koristi iglu više, neko manje, ali svi je imaju u nekoj specijalnoj kutiji sa koncima svih boja, gumbićima, rajfešlusima koji možda rade trebaće za nešto, a možda su samo malo pokvareni, pa će se popraviti, jer će baš ta boja i veličina biti neophodna za pet, deset ili ko zna koliko godina. Tu su i odlične makazice, i one malo tupe i neki neindentifikovani predmeti kojima je tu mesto jer je prabaka nešto sa tim radila.
Uglavnom tu svetinju niko ne pipa.
Uvek ima ali.
Jednog jutra hitno treba ušiti gumb jer sam baš to morala obući…
Uzimam svečano kutiju, otvaram. Tu je kutijica sa mnoštvom igala. Uzimam najmanju jer je i gumbić maleni.
Konac odgovarajuće nijanse malo duže tržim, i on je tu.
Igla u levoj ruci, konac naperen kao mač viteza u drugoj.
Guram onaj konac, on se vrti oko igle kao striptizeta oko motke. Malo škiljim, jer mi naočale nisu pri ruci, ali za sekund ne da mi se ići po njih.