Jaka žena…
Bila sam u nekom društvu gde se povela živa diskusija o jakim ženama.
Većina je tvrdila da kad padneš digneš se i ojačaš. Sledeći put kad padneš bićeš spremnija i jača. Ćutim, a na lakat bih progovorila. Naročito je bila ustrajna jedna ženskica, kojoj se to padanje očito dopadalo i smatra sad da je postala jaka.Energično je tvrdila da je pad dobar za opšte dobro i jačanje ženskog statusa.
Ne znam za te statuse, ali…
Na znanje svim blogerima: na slici nije meca, nego je sa neta JL...
Ja letos pala, sve sam zvezde videla, dizali me trojica, mislili umirem. Ja se ukočila da nešto ne pokvare na meni, a oni pomažu. Nisam znala da to ojačavam. Više sam gledala da nisam nešto polomila. Nedelju dana nisam mogla ni sesti duže od pet minuta, sve me je bolelo. Posle nedelju dana postala sam jača, što jeste, jeste.
I sad te ženskice što padaju i postaju sve jače tvrde da se muški boje tih jakih žena. Tandrmoljka mu, pa što ne gledaš kud ideš, mislim si ja, ali dobrica, pa ćutim, a možda se i bojim da me ta jaka žena ne udari nekim argumentom po glavi i pokaže mi svog Boška Boškovića.
Kontam nešto, da li se muški plaše tih padajućih ženskica, ili im se te ženskice fizički ne dopadaju??
Zato budimo toliko jake da pokažemo svoje slabosti…