Nije lako biti mlad…
Sjećam se…kao jučer da je bilo.
Mora da je padala kiša, ona, što kažu pjesnici, kapljice kiše kao suze slivaju se niz okna duše, ljubavi…negde se slivaju,najstrašnije slivanje je u kupatilu kad prsne cijev, ali nije dovoljno romantično. Boli, boli do bola, kao kad je zub u pitanju a nemaš petlju otići kod zubara. Ruže se… nešto im se dešava jako tužno, verovatno nemaju u vazni aspirin pa gladne venu, lattice padaju jedna po jedna, to je jako poetično, a tek što pravi nered… E tako pesničko pačenički raspoložena sedim,. Blejim u ništa sjećam se što je bilo, još više što je moglo biti, a nije.
Briga me za rešavanje svetske krize, pada standard i slične tandrmoljke. Moj život je katastrofa, ja sam najnesretnija na svijetu.
Sedim na fotelji. Ruke mi zgrčene, malo povijena napred, ne trepćem, gledam u telefon.
Ćuti..
Zašto ne zazvoni?
Rekao je da će me zvati... rekao je, on je divan, ne bi kazao nešto što ne misli...
Idem po čašu vode, usne su mi suve, da nije zvonilo u medjuvremenu??
Ne, sigurno se telefon pokvario... sigurno... Dižem slušalicu tam tam tam tam... Brzo spuštam slušalicu. Šta ako je baš ovog trenutka zvao... Naravno zvao je i odustao kad je video da je zauzeto.
Ko zna šta sad misli???
Ne, neće me zvati, sigurno neće. Ne dopadam mu se, misli da sam dosadna, neduhovita. Neće zvati sigurno.
Mobitel! Gde mi je mobitel???
Panično trčim po kući... Nema ga nigde.
Znam, zvao je, zvao, a ja ko zna gde sam ga stavila...
Prevrćem tašnu, izvrćem torbu, nervozna bacam sve iz fijoke...
Uf.... Tu je... visi mi oko vrata...
Zvoni, molim te... samo jednom, pozvoni...samo zvrcni. Obećavam neću više biti namrštena, neću se ljutiti na sitnice, samo pozvoni...
Ma, zvoni kad ti kažem...
Držim ruku iznad slušalice.
I... I....
Zvrrrr.....
Konačno!Samo da nije neka glupa reklama.
Trčim preko sobe, saplićem se na otvorenu fijoku, rušim nepopijenu kafu, bacam se na telefon.
Daaaaaa...a ti si... Ne, ništa specijalno momentalno ne radim... (Navlačim cipele u hodniku, prevlačim četkom kosu)
Neeee znaaam...
-Halo, (zakopčavam farmerke)
Doooobro, pa... mogli bi da se vidimo jedan dan...(provlačim glavu kroz majicu)
Možemo za neki dan (držim ključ u ruci)
Sada??? A ne, nikako ne mogu, nešto sam planirala (otključavam vrata) Dobro kad ti je važno, vidimo se za pola sata...
Šta ispred kuće si?? Šta čekaš, penji se!!
Sunce sija, ruže cvetaju, ovaj svijet je divan…
