Mama Mima

subota, 03.11.2012.

Moja bajka

Volim što si rođena prije samog proljeća
Odmah sam znala – bit ćeš dijete stoljeća.
Volim što si imala svoju volju
i što si nam često zadavala glavobolju.

Volim što nisi hodala kad se nama hodalo,
nego si prohodala kad ti je nešto trebalo.
Volim kad kažeš da je „voće zdlavo“
i kad moju grešku nagradiš sa „Mama, blavo!“

Volim kad tražiš da te pustim samu,
volim što me svi znaju kao tvoju mamu.
Volim što nosiš kanticu na glavi
a nije te briga tko kakve face pravi.

Volim što ne voliš narančaste majice,
volim tvoje nogice kad obučeš tajice.
Volim što se stalno u ogledalo gledaš
i što nikome da te gura ne daš.

Volim kad se praviš da spavaš popodne,
volim kad pjevaš pjesmice zgodne.
Volim kad nosiš torbu-pudlicu
i kad kao motor voziš kahlicu.

Volim kad mi kažeš: „Pličaš gluposti“,
i kad pokažeš da imaš hrabrosti.
Volim tu tvoju slatku facu,
i volim te gledati dok maziš bracu.

Volim kad se čudiš kucanju u satu
i volim što imaš najboljeg tatu.
Volim što nosiš medu kad ti se spava,
volim što ti je loknica puna glava.

Volim kad čitamo priču o zeki
volim kad zagrliš jastuk meki.
Volim kad mi nešto objašnjavaš
volim te gledati kako spavaš.

Volim što na maline mirišeš
i volim što tu blizu mene dišeš.
Jednom mi je netko rekao da si prava bajka.
A ja najviše volim što si izabrala baš mene – da budem tvoja majka.

Oznake: dijete, mama, tata, volim, ljubav

03.11.2012. u 23:03 • 0 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.