Ljubav kroz riječi jedne žene
Žuti prsluci
Zašto biciklisti žute prsluke nose? Zbog Julke. Znam, pitate se, koje crne Julke? Ako vam kažem Štefove Julke, i dalje ništa nećete znati. Moram vam priču od početka ispričati....
****
Julka je odrastala u velikoj obitelji. Gdje je puno djece tamo vam je i hijerarhija starijega nepisano pravilo. Gledala je ona kako se braća i sestre prvo uče , a onda voze na biciklu. Jedan bicikl za njih devetero. Bila je ona strpljiva. Kad god je pitala kada će nju učiti bicikl voziti , govorili su joj da još nije na redu. Kad je u dvanaestoj došla na red, bicikl se razmontirao. Spasa mu nije bilo, ni novaca za novi.
- Hodaj Julka pješke , govorili su joj.
Puno prije vidjela je ona da joj je spas u dobrom učenju i školovanju. Nema života na selu, s biciklom ,ili bez njega.Tako je Julka s četrnaest godina otišla na školovanje u grad. Bicikl nije imala(još uvijek ni voziti ga nije znala) pa je Julka i dalje , pješice hodala.
Jednog dana skorom je pod kotačima bicikla završila. Ne bilo kakvog. Rogovog. Onda je taj bicikl, među biciklima, bio u rangu auta Pasata.Često je govorila kako je to prst sudbine bio. Štef, vlasnik bicikla ubrzo je postao njezina ljubav. Obećao joj je kako će je jednog dana naučiti bicikl voziti, a do tada, na štangi će sjediti.Nije se Julka bunila. Konačno se na biciklu vozila.
Poslije ženidbe ona i Štef djecu su dobili. Bicikle im kupili. Prvo one na tri kotača , a onda Ponije. Štef je bicikl autom zamijenio, na svoje obećanje odavna zaboravio. Kad mu je dosta vožnje autom bilo, često je uzdišući govorio kako bi se rado sa svojom Julkom biciklom u prirodu odvezao.Vidjela je Julka da je vrag uzeo šalu. Uzela je Ponija i na školsko dvorište otišla. U sumrak ,kad previše znatiželjnih prolaznika nije bilo. Nećeš ti nauke!? Toliko puta gledala je kako se na biciklu uči voziti. Svaki korak znala je na pamet. Nije bicikl avion. Da godine svoje odrade, vrlo brzo je naučila. Gravitacija je vražja stvar. Nekoliko puta i asfalt je poljubila. Nije odustajala. Jedan od prolaznika komentirao je njezine pokušaje s onom glupom uzrečicom kako starog konja ne možeš naučiti jahati, i kroz blesavi smijeh dodao , ni staru ženu bicikl naučiti voziti.
Konačno, u trideset i sedmoj godini, Julka je bicikl vozila. Drugo jutro, ranom zorom do riječnog nasipa, sama se odvezla. Da bez ozlijeđenog koljena ne znaš bicikl voziti, tamo je naučila. Uz koljeno i svjetlo na biciklu je razbila. Nije se previše oko svjetla zabrinjavala. Majstoru bicikl nije stigla odvesti.Sa svjetlom ili bez svjetla, ona će sa Štefom na romantičnu večeru pokraj rijeke otići. Onako, kao nekada davno, samo što ovaj puta na štangi neće sjediti. Julka će bicikl voziti. Popodne je do dućana skoknula i žutu majicu kupila.Štefu je u ruksak večeru i hladne pive stavila. Ona se kao milostiva, polako, iza Štefa vozila. Negdje na polovici puta , iza zavoja , kao grom iz vedra neba pojavio se policajac(onda su ga zvali milicajac) i onom nesretnom palicom mahao da stane. Uplašila se Julka ,prtljala po kočnicama, a one, kao za vraga poslušnost otkazale. Da milicajac nije u stranu skočio , vjerojatno bi Julku svojim tijelom zaustavio. Julka se u obližnjem grmu zaustavila.
Dok se iz grma izvlačila začuđeno je pitala :
-Recite mi drug milicajac ,zakaj ste od svih ljudi baš mene zaustavili?
-Zato što vam na biciklu svjetlo ne radi.
-Znam da mi svetlo ne dela. Zato sam žutu majicu oblekla.
-Kakvu žutu majica drugarice? Jeste li vi nešto popili?
- Nemate brige drug milicajac. Ja vam nigdar nisam pila. Nego, znadete li vi što je Tour de Frans?
-Naravno da znam.
- Ak znate što je Tour de Frans, onda znate da prvi biciklist uvijek žutu majicu nosi. Jel tak?
-Tako je, samo što vi ne vozite utrku. Svjetlo vam je neispravno, a čini mi se i kočnice.
-Kočnice su čistam v redu. Znala sam da svetlo ne dela pak sam žutu majicu oblekla. Svetlim kaj kresnica v mraku. Jel tak drug milicajac?
-Moram vam priznati da ste u pravu. Svejedno vam kaznu moram napisati i iz prometa vas isključiti. Noću se bez svjetla ne smijete voziti.
Nije se Julka dala smesti. Ponavljala je da je žuta majica vidljiva u mraku, objasnila milicajcu kamo i zašto idu,ispričala mu svoju nesretnu priču i veliku želju za biciklom i bicikliranjem. Da li se dotičnom smilovala, ili mu je dojadila, nikad nisam saznala. Uglavnom, milicajac ju je pustio neka ide uz napomenu da preko žute majice ništa ne smije obući. Da bude uočljiva u prometu, napomenuo je.
O tome kakvu je jezikovu juhu Štefu servirala kada ga je dostigla, ne bih vam pričala. Nije za svačije uši, vjerujte mi.Da se iskupi jer ju je na cjedilu ostavio, Štef je Julki novi bicikl kupio.Često su išli na vožnju u prirodu. Za noćne izlete Julka je svakome jedan žuti prsluk sašila. Da budu vidljivi u mraku. Svojim praunucima često se hvalila kako je ona svoj doprinos za sigurnost biciklista u prometu dala. Žute prsluke je sašila i u promet ufurala.
****
Znam. Drugačije su vas o biciklistima i žutim prslucima učili. Julka svoj izum, nekad davno, nije patentirala, svoj doprinos biciklizmu nigdje nije zapisala. Zato sam vam ja Julkinu priču ispričala. Da se zna.
Oznake: Žuti prsluci
06.08.2019. u 21:15 | 13 Komentara | Print | # | ^