skaska

već sam pisala o temu kak ja tu v kvartu ničeg nemam osim kladionica (pet njih na pedeset metara), žderače (pet njih na sto metara) a sve isti gazda todor, par dućana s cipelama (valjda da moremo hodati od klade do žderače), al ono kaj brine je da su se u mesec dana otvorile i dve pekarnice. malo dalje, nekih tristo metara još dve, pa malo dalje još tri. uglavnom, uz sve te visokofrekventne emisije o zdravoj hrani na telki i člankima v novinama eto ti na sve strane kvasac revolucije. već u ranu zoru morete videti i decu i starce kak žvačeju mini pice, pa neke kifle, pa one masnoslasne fornete, pa slance, pa hrenovke u lisnatom tijestu. ono zdravo da zdravije nemre biti. uđete u tramvaj i željudec vam se diže od čudnog mirisa nečeg što očito sve to tijesto diže, a jadnu stoku sitnog zuba prije ili kasnije bu spustilo.
a sad općenito o žderači na cesti. kad pogledate malo ove filmske zvijezde u dalekoj nam dosadnoj Americi, više manje furt v rukama imaju kavu za s nogu ili neki bezalkoholni ali gazirani i u konačnici nezdravi napitak. pa eto ti ga, postali smo Amerika. meni grdo to gledati kak neki curetak lepo oblečen hoda i jede hrenovku dok joj se senf cijedi po bradi. ili kakvog stričeka kaj navlači one mini slance pa žvače, žvače otvorenih ustiju dok mu se geba okreće u ritmu ražvakanog slanca. meni to grdo jako. a smrad onih mini pica prostire se i periferijom i centrom. nije to više onaj miris kakav je nekad bil u Klari na Cvjetnom di smo kupovali vruće hrskave lizike i onda ošli prekput popit u Prehrani vruću kolu. znam da je to ubitačna kombinacija, al lizike su bile hrskave, a sad više ništ nije hrskavo osim valjda žohara u spomenutim dućanima.
i kaj je najgadnije, primijetila sam kak se smrad smoga i ispušnih automobilskih plinova izuzetno dobro miješa s tzv. mirisom koji izlazi iz tih svih pekarnica. ono fakat ak živiš u gradu moraš otić negdje do pripizdine da osjetiš malo proljetnog uzduha
znam ja zapravo razlog svega toga, al čekam da sazriju uvjeti, da se tijesto fakat digne