skaska

E sad je bilo dosta. Pedeset komentara. Pa nisam ja našla prste u citycentar one rasprodaji. Idemo mi dalje kak ni Ivo nemre ma da si sto čukoslava obesi na sve stvari kaj ima po sebi. Dakle, nastavljamo sa Slovencima, ali u zagonetačkom tonu. Evo u čemu je problem. Kaj me muči! Danima, mjesecima, godinama. Elem, tam di sam ja živila prije neg sam se udala, baš blizu mog haustora bila Ljubljanska banka. I kaj, imala ja tu neku ušteđevinu, ono, klinka, svidjela joj se bubamara koju su dijelili na poklon kikaču koji nekaj donese. I tak sam ja skupila lovu od cele femili i u nkuba. Mesto imena i prezimena trebal si samo dat zaporku. Ono izmislit neko ime. Faking šifru. I uzet bubamaru. Sve sam to ja napravila al da me priključiš sad na ginkgo infuziju nemrem se setit kakvo sam ime tam dala. Kak glasi zaporka?! Čak se u josipinoj magli sećam i približne cifre, ter sam čak i izračunala moguće kamate u svih ovih pustih godina, al zaporka jebote ne ide iz glave il je već odavno daleko od nje šmugnula.
Stoga, drage moje komentatorice i dragi komentatori, ajdede vi malo dumajte i napikavajte možda mi proradi asocijativni niz. I ne smetnite s visprenog uma kako je riječ povezana s jednim mićim dvoranskim sportom.
Matere mi ako neću vodit mogutju pobjednicu ili mogutjeg pobjednika na janjetinu!

Evo si nekak mislim o moru. More, more...ide sim ide tam, pak se približi o more...Opjevaše ga svi odreda, pisahu o njem, svađaše se radi njega. Nego, maloprije smo mi pljoskičarke lepo rešile problem. Prvo smo si prebrojile krvna zrnca. Trajalo je to od doručka do ručka. Ondak smo zaključile kak smo sve fest mešane. Izgleda da su nam se preci fajn voleli fukat izvan svojih granica, bemti dobro da im pasoši nisu zgoreli. Pa ima tu svega i svačega, jedino nigdo nema mongolske krvi kak ja imam. No kaj, nije ni ovaj moj predak mislel tak dalek na fuk, al nikad ne znaš. Kad prejdeš jednu granicu, pa drugu, treća ti se više opće ne čini granica. Moreš sa zetovim pokazom preć. I onda smo mi brzo rešile to sa Slovencima i morem i svim ostalim. Pa i ja vas pitam drage moje komentatorice i komentatori kak bi vi rešili ovo s morem . Jel imate kakav predlog, mišljenje il čekate ko tuke proljeće. Onda?

Svakog jutra Jura bi obavio gimnastiku. Umio bi se po licu i oplahnuo pazuha mlakom vodom, oprao zube. Zatim bi otkinuo cca metar papirnog ručnika i stao pred zrcalo u hodniku:
- Pljuc, pljuc, pljuc! - triput je pljunuo kao da je pred sobom vidio mačku, a ustvari je pred njim stajao mladić bubuljičava lica i rijetke crvenkaste kose.
Brisao je zrcalo pomno i temeljito. Omjer sline i površine s dodatkom njegova glancanja uvijek bi rezultirao savršenim odrazom.

Evo sam malo napravila štih probu po bolnicama da vidim kak je krenula ta reforma o kojoj se tak puno priča. Pak sam na Rebru vidla kak je reforma u jekukuleleu. S jedne strane na hodniku se jedan od tisuću pacijenata srušil na pod, jer je valjda čekal nekih sedam vur. Ondak su ga na hodniku spašavali i bogme vratili na čekanje. Celo vreme je jadnik imal onu žutu dopunsku knjižicu v rukama i ni ju ispuštal ni kad je valjda već krenul prema tunelu na čijem kraju se blešći uz poj anđeoske harfe. S druge strane nigdo ni čekal, jer tam se buši, štema i gipsa. Radovi su u tijekukulele. Ondak malo do Jordanovca. Uzela sam novine i baš me zanimalo kulike bu starček od devedeset let čekal na hodniku. Nakon tri vure pročitala sam svu dnevnu štampu i nažalost nis imala zicflajša daljše čekati da vidim jel bu ga negde ugurali. Ondak sam zapalila do Vinogradske. Zafaljujući Hauliku i dobroj gradnji iz davnina bolnica je tu kak je i bila dok su je gradili ljudi koji već odavno imaju svoje ulice. Čistoća je okej, al ponavljaju se isti valjda reformistički biseri. Pa tak je možno videti tetu čistačicu kak nekih dva sata sauga pod na hitnoj, a onda se nakon pet minuta prešetavlje noseći dozice krvi i urina valjda u laboratorij. Dve u jedna. Na odjelima doktori koji su se usavršavali u Obami Statesu ne samo liječe već i obavljaju transport pacijenata u smislu da ih mećeju na kolica i vozaju od pretrage do pretrage. U zahodima vlada mir i tišina od prisutnosti bilo kakvih zahodskih papira, a posudice namijenjene deterdžentima zjape prazne. Hrana količinski odgovara mlađoj vrtićkoj dobi, a na moje pitanje zakaj bar ne skuhaju onaj petparački čaj od šipka jen mi je mladi nosač hitne rekel: šipak buju. S obzirom na propuh koji je vladao na odjelu hitne odložila sam daljni pohod na zapad gdje su smješteni oni kojima je popustio psiički imuno sistem, te se odlučih vratiti u primarnu zaštitu kako bih zamolila svoju dotoresu nekaj za glavu. No, smetnuh s uma kako je njena revnost u jutarnjem kašnjenju proporcionalna ranijem brisanju s posla, te za glavu ipak uzeh vunenu kapu.
Štih probe bum dalje delala, al za prvu ruku nameće mi se ona narodna kak je zdravlje najveće blago. Dakle, čuvajmo to blago i gledajmo dalje doktora hausa, hitnu službu i slične idile. Zamislimo da je država okej i da su sve podzemne zagrebačke garaže i rukometna arena zapravo projekti s dva lica. Na dobrobit naroda pretvaraju se prek noći u prekrasne bolničke ljepotice. Eh Božek, baš bi me veselilo da negdo pošlihta kaj se zapravo napravilo v samo dvajst zadnjih godina od strane države a da služi narodu. Kao što država služi narodu buahahah

Je, dosta je bilo zahebancije. Izgleda da su se ova s kečkicom i car Putin ipak dogovorili, pa bumo zdurali do proljeća. Idemo sad na lakše teme kaj moremo i uvjetno uzeti, jer lako i teško vrlo je blisko, a mešat to dvoje ponekad je sklisko. Dakle, prvo jer sam imala nekih nemalih problema nabacilo me pa sam bacila umorno oko i na par tzv. zabavnih emisija javne televizije. Ništ se novo nije dogodilo, al sad sam ufatila trend (negdo bi to i urotom zval). Gledam neki dan gospođu Uršulu Tolj. Žena sasvim pristojno vodi neku ranodnevnu emisiju. Sadržaj tupast, al valjda ona ne bira neg sam vodi. Mislim. Pretpostavljam. Jest, da je malo oblečena kak da ima dvajst leta više, al fakat ima dikciju, pristojnost, pa mogla bi reći i dovoljnu dozu uštogljenosti i umjerenosti. Al zurka, čovječe! Izrast za veprove. Fen frizura za ubit dva vola u kupusu. Pa jel se pogledala. Ima relative lepu facu niz koje se slijevaju apšisale trake dve godine starog blajha. I još ga u teve frizeraju tak rasporede u tvorevinu pred kojom bi i Lenjingrad pal. Tak malo treba da izgleda okej i pitam se kaj se nije pogledala v špigl. Dobro, uzimam u obzir i ak se pogledala pa ne "vidi", al imal tamo negdo ko brine o tome kak im voditeljice izlaze van. Jučer pak slična spika. To me podsetilo na delanje kobasa. Ono kad pune onu kožicu mlevenim mesom. U mašinu upada svašta, a ispada isto. Eto ti. Jer, jučer je Helga Vlahović u nekoj smešnoj emisiji pokazala svima kak se treba obleči, izgledati, kak treba sediti ženska u studiju. Bemti koja razlika. A ova mala Zlatica kaj su je premestili iz dječjeg programa prerano u ozbiljni odnosno zabavni ima glas za podvlačit crtiće. Recimo Paju Patka i škvadru. Slabo je duhovita, izgleda umorno i preforsirano, a uz to oblečena je ko preslika Barbare nur Kolar. I sad se ja pitam gdo to tamo dela iz teških ženskih lake. Zakaj sve moraju imati taj grdi dekolte i te smešne haljine kaj otkrivaju više neg skrivaju bez obzira na količine masti, sala i čvaraka. Kaj to dela jedna faca il su se udružili u zločinačkom naumu?! Vidim, telka raspisuje natječaj za voditeljice i voditelje zabavnog programa. Eto novog mesa za flajšmašinu nepoznatog mi "modnog gurua". Češnjaka, češnjaka amo!
p.s. mesića sam pozabila. namerno

1. bemti kak se ovi harašojci zajebavaju s nama. uvukli su nas u svoje čarkice i nu vidi na što to izlazi. sve mi se nekak čini da se u javnosti prepucavaju, a onak na samo uz votkicu i topli kaminček skupa pevaju: ko im hebe mater kapitalističku, he he

2. danas me jedan od sineka zamolil da mu kupim maramu palestinku. i jesam, s kešom i zadovoljstvom

Na kiosku Tiska, jedne potpuno neradne nedjelje
ja: molim vas jen večernjak...
ona: oćete i kavu...?
ja: kaj kuhate...?
ona: još ne al tko zna. nego kupite večernji s kavom i to vam je komplet u akciji.
ja: ja bi zaprav trebala kiselu vodu, imam žgaravicu od jučer.
ona: je onda ak kupite večernji i jutarnji dobite kavu i kiselu, a ak zemete i 24....čekajte (čita s nekog papira)...nisam sigurna jel dobite kisele krastavce il kaugume. dajte pričekajte da nazovem...
ja: ma dajte mi sam taj večernji...a s kojim novinama idu higijenski ulošci, imate tu kombinaciju?
ona: kaj ste vi suseda zahtjevna. mislim kaj bu tek bilo kad dobimo cvijeće. ono vele iz centra da bute s novinama mogli dobiti recimo ljubičice.
ja: mogla bum i boju birat ziher.
ona: ziher, po vašoj mjeri, mislim ukusu.
ja: je kad smo kod mjera, jel imate možda štaub šećera?
ona: našlo bu se, kak da ne...čekte malo, za to se moram malo sagnut, bemti ove silne gajbe pive i mleka. I kome je palo na pamet krumpir ispod stripova metnut, fakat bemu. Dobro je da je sused Kiso maloprije kupil onu gajbu jogurta tak da ipak mogu malo gibat. Kaj će mu gajba jogurta u nedjelju bokte

sve si mislim kak je ta Severina zapravo proročica, kaj ne. idem sad svojoj doktorici da mi ispere uši a sve s ciljem da joj se ne smanji osobni dohodak. usput bum valjda bolje čula

Zoki Milanović gleda emisiju "Rizi bizi", jer veli da je dal izjavu za emisiju "Rizi bizi" i onda je opet dal izjavu za "Rizi bizi". Bemti od takve oporbe nemrem ni vegetarijansku juhu skuhat. On meni rizi bizi unatoč krizi! I kakvo je to ime za emisiju?! Kaj ne bi bilo lepše da se zove "Hladetina" ili "Ajnprenjuha" ili "Luleki". Matere mu. Dok mi spavamo deca ginu. Bemti glup svijet. Francuski krumpir. Red krumpira glupih kvazipolitičkih emisija, red kobasica još glupljih zabavnih emisija. Kretenizacija pri kraju bip bip. Sramota. I di su te organizacije za ljudska prava kad ta škatulja koja je sve tanja i tanja i tanja iskorištava maloumne na način da prati njihove očekivane radnje i potiče neočekivane. Recimo Simonica. Njoj su ljudska prava totalno prekršena. Iskorištena je a uskoro će biti i odbačena. Jadno to njeno dete. Kak i teta Nives. Svoje prste tu je imali i don Ćuna. Hik.
Danas, na jednu moju obljetnicu tužno konstatiram dakle; ak je Zoki na rizi biziju na čem ste vi?
Pozdravljam vas iz primitivističke republike Depresije ( s manje luka molim)

bilo po noći?

Čitam v današnjim novinama kulike je odnos posjetitelja na Mamićevom stadionu i u hrvatskim kazalištima. Da ne bi negdo rekel da nam fale daske koje život znače. I zapelo mi za levo oko kak recimo jedno malo privatno kazalište zvano "Mala scena" v prošloj godini šiba Mamićev stadion za 13 000 duša. Omjer pak donacija Mamićevom stadionu i tom kazalištu je za rubriku Politikinog zabavnika "Vjerovali ili ne". Ja vjerujem, amen.