skaska

vlada u ovijem našijem krajevima. blogeri političari šute ko pičke. na vijestima naslađivanje financijskim krahom ostatka svijeta. mi se još nismo sjebali do kraja, ali i to nekaj puno govori. primjerice da smo tak mali i spižđeni da se nemere dublje. bezmudonje boli kurčić jerbo se pale na klasično oročenje, nekretnine i milo kamenje. ali što veli vidjelica Ćuska neće dugo: sve će da more prekrije, a onda će da bidnemo svi slani za polizat

Zagreb, moj grad.
(M. Bandić)

Ovo je 222 post.
Primam ko me(n)tare.

Danas sam naletila na svoju malu susedicu. Vidim ja, ženska sva izvan sebe, podočnjaci do poda, izbezumljen pogled, frizurica na nuli. Pitam je da kaj joj je. Zakaj ne uživa u mladosti i životu, kaj kaj, jel je muči ljubav. Čemu tolko tuge u ovoj maloj zemlji za veliku (k)radost. Meni je teško biti prosta, pak bum va otprilike prenesla kaj mi je rekla susedica:
Nek idu u pizdu materinu. Već tri godine ne da se kajem već bih si odrala kožu kaj nisam mameka slušala i upisala frizersku pa ko ih šiša. Nego ja novinarstvo, pas mu mater. I sad od sveg tog bolonjeza i od sveg znoja, muke i love ispada da ja kaj su mi ostala tri ispita pušim, za razliku od onih kaj se vlečeju po faksu deset let il plate i još dobiju kasaskonto tri u jedan. Al kaj je najvažnije ni posle tri leta opće mi nije jasno kaj sam upisala i kaj sam opće tam naučila i od koga, bemti teta. Mislim, sori teta, evo jučer sam si mislila ovak: a kaj ak su i profači na faksovima kupovali nekad diplome, pak nam sad ti isti predaju, ne? Mislim, nemam više opće povjerenja, a kad se to zgubi kaj se ima, ne teta? O pizdunskim postupcima onih koji bi nas trebali učiti da smo kak se šika i da i ne govorim, teta. Pa rekla sam vam kak nas je onaj profi pozval da idemo s njim v muzej v ponedjeljak. Ak profa ne zna da muzeji ponedjeljkom ne delaju onda ja ne znam kaj da pričam. No, danas mi je pukel film totalka kad sam jednog onak na hodniku pred brdom supatnika pitala da se dogovorim za konzultacije. Ono tip je doslovno popizdil i počel vikat da jel ja vidim kaj se događa, da jesam li ja gledala kak hapse profesore, da ga ja hoću inkriminirat, jebemti. Mislim kaj, ak mu je savjest čista zakaj se nervira, ne? Mislim, od mene nema straha. Ja još staroj ni grincek na placu nisam kupila. Uostalom, znate i sami suseda da je stari glavni ekonom. A znate Cucu, onu tam kaj živi u onoj kući na kojoj je grafit "nemoj nikad jesti žuti snijeg". Je, da, pa ta Cuca ima kolegicu kaj je dala tri ispita na hrastu. Mislim, stol je bil od hrasta, ona na njemu, a on na njoj. Dala je picu za tricu. I kaj joj pa moreju. I još manje njemu.
I tak bi ja još slušala susedicu da nas skoro pa doslovno nije pomel šleper od knzma kaj je jajca dostavil u naš mali market "Radimo" d.o.o.
Na putu doma setila sam se kaj mi je nekidan rekel mesar Ćufta, a rekel je prav za prav istinu pravu. Jer ovo je samo kap u konjskoj rakiji. Kaj je s onim spikama tipa ja tebi ti meni. Ak po tom principu delaju uv(r)aženi akademici kaj ne bi i druga čeljad. A tu je teško nekaj napraviti. Tu smo pak vriti, ak rit opće još moremo pogoditi.

dok se don pakira ajd da ja uletim s nedjeljnom porukom mira i sira. zakaj sira? zato kaj me sir asocira na rupe, Seronje i Raspikuće koje su sjebale sve kaj se sjebati dalo, ter sad kroz te rupe osim poročnog sjaja paklenskog ognja prosijava totalni relativitet svih vrijednosti koje smo trebali i morali usisati s majčinim mlijekom. jebeš imunitet ako nemaš tih skrupula i ako ne kradeš samo jer te gledaju. nema tu opravdanog motiva i puno riječi: ili jesi čovjek ili nisi, jebote. ak imaš moralnu vertikalu uspinješ se, uspinješ se ma kak se činilo da visiš, padaš, lupaš glavom o zid i slično, al nikako puziš. i imaš tu kičmu u pičku. spavaš na njoj, sanjaš, ne trebaju ti pomoćna sredstva, svoj si čovjek ma kulike te i fizički oklop zna zajebavati svojim nedostacima.
a onda kad živiš tak ko slon sto godina dojde ti, o dojde sigurno, ta minuta u kojoj osjećaš da bi mogel spasiti cijeli svijet, jer osjetiš da je baš takvo biće zamislio svevišnji. baš takvo da bi se mogel dobiti maksimum, da bi se isplatio darovan život. bemti.
i onda ti ne treba špigl da postaneš slika i prilika, a nad moći koju dobiš ne sliniš i ne bahatiš se. eto, i ja danas poslije janjetine dobih svetu stolicu, ter nikako i da hoću ne morem spriječiti jad i bijedu onog koji se usudio ući u moj tor. i to nije moja nemoć već ta moć o kojoj vam pričam, dragi blogljani. s obzirom da mi je dužan neku lovu, a ponekad se odaziva na ime rakun, njegovo ću krzno bez imalo oholosti obesiti svom mačku o rep, pa nek skače po krovovima dok mu prijevozno sredstvo budu naganjali bijesni psi. što je činio to će kusati.
idite u miru


UPADAJTE

Prodaju se 2 karte za Madonicu u Budvi. PRVI RED!!! Morete joj videti onu stvar. Ozbiljni, kao što već jeste, k tomu i zainteresovani, javite se na moj i samo moj mejl!!! I požurite, jer strpljenje mi je ograničeno.

od glave riba smrdi, al ko jebe glavu idemo mi na rep. idemo sve sjebat. dakle, sjebali smo doktore, sjebali smo profesore, sjebali policiju, vojsku, ajmo sad poštare, smetlare, frizerke, kumice na placu, idemo sjebat pedikere, noćne crtače zebra. a ne, ne, najmo propustit sjebat i blagajnice, čistačice, krojačice...jer nad ovom predstavom ne slini sam dubravka vrgoč, ma ni dolenčić to ne bi bolje zrežiral. kaj da vadiš mine iz dobrohotnog i toplog dreka, a ne diraš minsko polje. ma dajte molim vas. pa to se događalo godinama. i kaj. bu rojs ostal bez diplome. ma dajte molim vas, kaj je s brdom sportaša koji su pozavršavali ekonomiju za tri leta usput trenirajući šest vuri dnevno, kaj je sa škvadrom koja je već desetak godina s lažnjacima od diplome uspjela uništiti sve kaj se uništiti dalo. kaj bu s tim? moruzgvin pjev, dragi moji. još jedna predstava u kojoj su glavni pizdeki i izdajnici uvaljeni u tople sjedalice publike, te na kraju odlaze doma u svoje vile i viletine uz poznatu bahatu bol u kurcu. žrtvovat će sve vrijednosti za svoje vrijednosti pasimmater. ista se stvar ponavlja i mi ko hrčci grebemo po istom toboganu, a od glave smrdi jebemti i ja sutra ne bum, makar je petak, ribu kusala.
sramotna je ta naša nacionalna tolerancija i toliko tužna ta kontinuirana izdaja koja nas pretvara u sužnje nad sužnjima.
imali smo svoju Hrvatsku i gle tu Hrvatsku poslije kiše, puna je pizda pa ih njiše, al nek se čovjek malo skrije i eto ti nove pizdarije. Ljudi, dignite glas na svakom mjestu na kojem vaše ljudske noge kroče. najte se dati jebat bez čovječnog razloga, jer pošten i jeben divan je osjećaj. u tom slučaju ne bu frke oko nataliteta. laku noć

Jučer sam bacala levo oko na emisiju "hrvatski gospodarski forum". I kamerman i režiser su zaslužili oskara ufativši naše vrle gospodarstvenike i političare kako njonjaku dok se Polančec znojil na pozornici. Zapravo, nekoliko njih je njonjkalo, drijemalo, a bogme nekoliko ih je upalo, vidjelo se sasvim jasno, u san pravednički. Posle toga uslijedila je emisija "Otvoreno" u kojem je egotripičan punoglavac Bago s minimotom: ja, ja, pa ja sam televizija, pozdravil nas pizdeke kaj plaćamo pretplatu sa z b o g o m. Pun mi je kju tih proivncijskih teatralnosti ljudi koji su u stanju deset upitnih rečenica početi s da li da li da li, umišljenih iskompleksiranih kvazinovinarčica koje više uradiše na svojim ćubama i nosinama nego na svojoj općoj kulturi i promiskuitetnih urednica koje ne uređuju neg delaju nered. I zakaj si te ćube napuhavaju? Ak hoćeju pušit neg idu na za to predviđena mjesta. Ak plaćam pretplatu hoću minimum profesionalnosti od druge strane, a ne da me svaki drugi dan neki prdonja hebe u mozak kak dnevnik počinje točno u sekundu. mislim, zakaj onda ne ubace koju policijsku glasnogovornicu s obveznom govornom manom da se svakih pet minuta dnevnika javlja s kratkim izvješćem: dnevnik je u tijeku kao i sve istrage koje su u tijeku, a tak bu i ostale.

tovski policajci? ma najte me nasmijavati. otkad se je prije par godina prestavil tu v mojem kvartu nestal je s vidika. slušam kak su jučer ovog malog prebili u vrapčanskom pothodniku. kakti traže ga. traže i Lukinog ubojicu. traže one kaj su pretukli Rađenovića, Miljuša... drek. koga su našli dosad? nikog. kaj bi našli kad ne traže. nema ih. ja godinama nisam vidla u svom kvartu policajce u ophodnji. jesam v autu. naštrikaju se kraj zebre i dremleju. kao fataju škvadru kaj nejdu prek zebre, a noću, a bogme i danju auti piče prek crvenog. tam ih nema. nema ih. NEMA. a da ih ima, sam da se tu i tamo prošeću onak ko negda u dvojcu oni s lošim namjerama bi se zamislili, a oni s dobrim odahnuli. pa jebemu nekad su stalno i legitimirali. racije nacije su bile bemu mater. nije ni to loše. onda se ne bi furt pucalo po tim besprizornim lokalima. puno se o tome blabla, al ja ih jednostavno ne vidim na cesti. i kaj je s kamerama, sa svetlima...ima li volje. nema!!! kaj, fale ljudi! no pa zaposlite penziće, gurnite im ganove i da vidiš kaj bu reda. ote sam u botanički probat pokupit doma sekvoju il lopoč. bute vidli kaj je red i poredak. il treba da se jadranka uslika u tom istom vrapčanskom pothodniku. božo guvo ispred policije veli da delaju maksimalne napore. pa jebemu onda su nesposobni, jer ja ne vidim apsolutno nikakav pomak. jel vidite vi, pizdu materinu. kad prolazi koji saborski papan čuvaju ga kaj da je novorođenče i gaze sve pred sobom. samo da jednu pratnju za papana rasporede u jedan zagrebački kvart bilo bi sigurnije. uostalom, ja čula da oni već imaju pratnju, osobito kad su im žene i deca na moru il skijanju.

puna mi je ona stvar koju nemam svinjskih vratova. pomislim: pa kaj smo fakat u 21. stoljeću. kaj se to more zvati civilizacijom?! jebate, prije neg krene ono he he, dnevnik počinje točno u minutu (pa ne bu valjda točno u mendu i slavicu) eto ti ga svinjski vrat na akciji. kak more svinjski vrat bit na akciji, di su drugi dijelovi tog bića? kak na akciji kad ga vidim krvavog, izdvojenog, usamljenog...kao sve to mi razmemo, al to je tek žalosno. ta idiotarija je jasna svima, a sve je zaprav vrlo mutno. tek završi ovaj tužnoliki s najavom prave jeseni kad opet svinjski vrat. tijekom dnevnika ne tak eksplicitno al' za prave znalce i šmekere svinjskih vratova kulike hoćeš. a nije samo da mi je puna ona stvar tog primitivizma koji se miješa sa svim i svačim i zapravo kad bi malo stali na loptu (al ne nogometnu buahaha) shvatili bi kak sve to odurno zvuči. dajte si zamislite da recimo svinje prije svog dnevnika nude premijerov vrat, ili vrat susede Ljubice...ili rebrica tete Ruže, gušteraču gospona Franje, ter za desert bubrežne kamence župnika Luke za grickanje i zanimaciju tijekom gledanja sapunjare "sve će da bidne dobro". dakle, nije mi puna sam ona stvar koju ni deset redaka niže još uvijek nisam dobila, pun mi je i kaslić tih krvavih dijelova svinja, janjaca, ovca, piceka, purica. i onak kad samo malo bolje razmislim nije mi teško zaključiti kak smo hebeno zaostali u razvoju. i kad je to stalo? i kak bi se ovo moglo zvati? i di smo i di idemo? i čemu se trebamo nadati, osim jeseni?

upadajte 1

mrtav Ladan. u vezi s tim sad hazu more odahnuti

je ipak bil. nije počel u malenoj i prijateljskoj švici neg u maksimiru. ušvicali su nas već nakon pol vure, a meni je smak već počel kad su se tzv. torcidaši krkali s tzv. bedblubojsima. sram vas bilo dečki. ak vam još nigdo ni rekel: tak se ne voli domovina. bljak
toliko. i lastane, ovaj put kao što vidiš opće nemam pitanje

Gledala sam prekjučer na Zrinjevcu kak se okupljalo poveće društvo. Većinom cure s malim bebama na rukama ili kolicima. Bila su tu i dva muža, no u prvi čas nis skapirala o čemu je riječ a riječ je o tom da su svi oni išli na šihtu po špici: znate ono: daj kunu, daj dve, mrš u pičku materinu (u slučaju negativnog odgovora). I prije sam slutila da je to nekak organizirano i uvek mi bilo žal te jadne dečice koju te mlade majčice navlače ko lutkice. Posebno kad je zima. No, dobro ajd sad je još toplo i škvadra s dobrom organizacijom nabere lovu. Samo, meni se ipak čini da su ona dva muža igrala ulogu makroa i da su im valjda za neki smještaj i koricu kruha uzimali pol ak ne i više od "zarade". Kaj ja znam, murjake vidim sam na telki. Al ono kaj me podsjetilo na taj prekjučerašnji prizor je današnje kuckanje na vrata mi prozora s pitanjem:
- Gospođo, bi mi posudili dvadesetisedam i pol kuna. Treba mi za lijek! - ženska je zgledala čist pristojno, a onak i odoka i u boljem zdravstvenom stanju od mene danaska.
- Kaj ste rekli? - pitala sam kak bi si zela malo vremena da prožvačem njenu molbu. Onak fakat me je shebala s te pola kune. Sjetih se onda suseda Dude kaj veli da one kaj traže prek pet kuna za hranu obavezno pokuša odvuć u dućan da na licu mjesta vide kak njupaju sendvič. Ak već investira da zna za kaj. Osobno mislim da svaki onaj koji pruži ruku prosit zaslužuje da mu se šibne nekaj v nju. Za to imam tri argumenta o kojima sad ne bih, ali više manje sva su tri ljudski tužna da tužnija nemreju biti.
- Cugate vi, strina, ha?
- Kaj bi, ne? - kaj da sam ju pitala jel postavlja bombe u avione.
- No, dobro onda. Idemo skup v apoteku - zdigla sam rit i ufatila staru za ruku i crta apoteka. Celo se vreme štela otkvačit od mene, štipala me, odguravala, počela mi plazit jezik sveudilj podrigivajući na jutarnji pelinkovac.
- Jebati pas mater! Da si mi rekla da je za cugu kvit. Dala bi ti tri desetače i gotovs. Samo dragi Božek zna zakaj, al bi ti dala, al kaj mrzim laž, kaj mrzim laž!!!
V levom žepu babi su zvockale flašice od malih unučića. Moglo bi se reći da mi lažljivica nije spizdila jutarnji raspored i usporila me za deset minuta da je prava bakica. Prosim lepo.


upadajte:
volim zbrajat. ovce ak nemrem zaspat. novce kad sam budna. a najvolim zbrajat vas. kao što možete vidjeti "fali soma". dobro, to bi Franc najbolše napravil, i ne sam soma, on bi ziher nahvalil i štuku, al u ovom slučaju najte me svatiti doslovno, neg' onaj ili ona gdo mi zapiči ulet na 100 000 somova dobiva dar. naravski, ja to ne bum ziher primetila, pa me vi na to morate podsetiti. prosim lepo 2

Nemrem više. Nemrem. Priznam. Precjenila sam svoje mogućnosti u pogledu izdržljivosti. Iscrpljena sam. Izmoždena. Deprimirana i duševno kremirana. Zakaj mi to dela, zakaj? Kaj, kaj? Pa gdo neg Tontjica. Evo danas je vodila dnevnik kaj da vodi ovce. Na radost vukova. I opet taj naglasak na dionice. To ti je ono kad nemreš reć pošteno r pa se zoveš dr. dermatolog Predrag Tvrtkorilović. Znam tipa. Ubio se juhom od šparoga. Nije izdrrrrržao. Elem đelem, svaki put kad ta ženska vodi mora reć ono: d.i.o.n.i.c.a. kaj da veli dindrlica. A danas smo mogli lepo i čuti od fetivog Dalmoša u istom tom dnevniku da tak ni fetivi Dalmoši ne vele onak u off vremenu, kad kafenišu i lupe mozak na more. Di je to pokupila?! Di, pitam ja vas!? Di je pokupila taj smrtonosni naglasak, jebemti. Kaj joj nije bilo dost da na dodjeli zlatne dionice i ove, i prošle, i pretprošle godine svi, ama baš svi do jednog na stejđosu govoriše onak kak se šika. Ne, ona po svom. Ja mislim da ona nije s ovog planeta. Nju su sigurno šibnuli negdje na Pagu mali zeleni sa žutim pramenovima. Dakle, jedan od pramenova je bila naša Tontjica Dionica i otud valjda taj naglasak na dionice. Ta to ne more biti zemaljski, jer nigdo od Zemljana nema taj naglasak na dionice bemti tržište kapitala. I bemti onu antipatičnu reklamu s Violićkom koju kad vidim mam odlakavim (sindrom empatičnog nesvjesnog poistovjećivanja - SENP). Al hebeš senp, prebrodim ja to nekak, jer ta reklama traje kraće od dnevnika, al Tontjica. Je li moguće da jednog dana veli d.i.o.n.i.c.a kak se šika? Sjutra ću zato prijeć dionicu moja kuća - mini market Radimstalno d.o.o kako bih vesela izdvojila žrnjm kuna za besteserem Vjeročke Čudne pod ufajućim naslovom "sve je moguće".

Prvi dan tjedna, prvi dan škole, prvi dan rujna. Nema više praznina v gradu osim rupa u friškom asfaltu. Vratili se očito svi baš tu negdje kad se čovjek navikne na taman toliko smrdljivih ljubimaca kolko ih grad more prežvakati. I kaj vidim! Sedam i petnaest. Na Ilici stoje, doslovno stoje u svim trakama. Više manje u autima po jedna duša ispušta istu. Negdo puši, negdo se zaprl u klimu, negdo se otprl i navija the cajke. Generalno, svi namrgođeni do daske. Nisam ja tu velki stručnjak, pasmumater, al dokad bu to moglo durati?! Mesto da idemo fakat na to da oslobodimo grad autih i da sve prebacimo na javni gradski, bicikle, male motorine i noge, dela se sve da smrdljivci dopasuju u centar, u epicentar. Recimo kod Petra Preradovića i okolnog već ne znam kojiput umrlog drveća. Ja to ne razmem. Zakaj se dozvolilo da Zagreb postane talac smrdljivaca, zakaj?! Pa jebemu ak meni ne pada na pamet furati decu s autom u grad (bunila su se, jesu jesu, al sam im to iščerala iz glave), jer ak hoću nekaj teško kupit odem u jebing centar i natrpam se, a u grad idem s tramom ili...je, išla bi i s bajkom, al vidim kak su neki trogloditjerosi doživjeli one bajki staze kak svoja parking mesta. Ne da mi se svako malo skidat s bica, jer mi se onda tange nezgodno preslože. Zaključno: da sam ja gradonačelnica zabranila bi aute v gradu u krugu deset soma kilometara, a uvela bi jeftini totalno jeftini prijevoz uključujući taksi kaj bi bil ultra jeftin mamu im mamicu preskupu. A kad smo već kod javnog gradskog čini se da su zamijenili aj karmelu koja je do nedavno izgovarala ono...slijedeća stanica je...s glasom iz bunara koji izgovara...slijedeća postaja je...mislim opće je se ne razme. To govori s takvim depra glasom koji je predodzaređen pratiti dokumentarne filmove tipa "po pustinji, prašumi i tundri ili samo tundri". Mislim tim glasom bi možda mogla polučiti nekaj u našim dušama kad bi mesto tog...slijedeća postaja je, mumljala recimo: čovječe, pazi da se ne sjebeš malen ispod tramvaja.
Eto tak se meni čini po ne znam koji put da je škvadra totalni mrgud i ak sve ovo kaj sam rekla pada u bundek onda je za prvu ruku najbolje da se ukinu godišnji, jer izgleda da ono malo nerada i dokolice u srazu s povratkom ne čini dobro nikome. Izuzev, doktoru ivi i sviti, zna se.