Nemrem više. Nemrem. Priznam. Precjenila sam svoje mogućnosti u pogledu izdržljivosti. Iscrpljena sam. Izmoždena. Deprimirana i duševno kremirana. Zakaj mi to dela, zakaj? Kaj, kaj? Pa gdo neg Tontjica. Evo danas je vodila dnevnik kaj da vodi ovce. Na radost vukova. I opet taj naglasak na dionice. To ti je ono kad nemreš reć pošteno r pa se zoveš dr. dermatolog Predrag Tvrtkorilović. Znam tipa. Ubio se juhom od šparoga. Nije izdrrrrržao. Elem đelem, svaki put kad ta ženska vodi mora reć ono: d.i.o.n.i.c.a. kaj da veli dindrlica. A danas smo mogli lepo i čuti od fetivog Dalmoša u istom tom dnevniku da tak ni fetivi Dalmoši ne vele onak u off vremenu, kad kafenišu i lupe mozak na more. Di je to pokupila?! Di, pitam ja vas!? Di je pokupila taj smrtonosni naglasak, jebemti. Kaj joj nije bilo dost da na dodjeli zlatne dionice i ove, i prošle, i pretprošle godine svi, ama baš svi do jednog na stejđosu govoriše onak kak se šika. Ne, ona po svom. Ja mislim da ona nije s ovog planeta. Nju su sigurno šibnuli negdje na Pagu mali zeleni sa žutim pramenovima. Dakle, jedan od pramenova je bila naša Tontjica Dionica i otud valjda taj naglasak na dionice. Ta to ne more biti zemaljski, jer nigdo od Zemljana nema taj naglasak na dionice bemti tržište kapitala. I bemti onu antipatičnu reklamu s Violićkom koju kad vidim mam odlakavim (sindrom empatičnog nesvjesnog poistovjećivanja - SENP). Al hebeš senp, prebrodim ja to nekak, jer ta reklama traje kraće od dnevnika, al Tontjica. Je li moguće da jednog dana veli d.i.o.n.i.c.a kak se šika? Sjutra ću zato prijeć dionicu moja kuća - mini market Radimstalno d.o.o kako bih vesela izdvojila žrnjm kuna za besteserem Vjeročke Čudne pod ufajućim naslovom "sve je moguće".
Post je objavljen 03.09.2008. u 21:20 sati.