skaska

Eto baš odgledah film o Slavi Raškaj visokoproduktivnog nam Dalibora. Nije to tak ni loše sam mi baš uloge nisu okej. Ja da sam to režirala, ja bih ulogu Slave Raškaj dala Nadi Gaćeši Livaković, a Sanja Vejnović bi bila mama. A ne obratno, Bože moj.
No, dok sam gledala film mučilo me pitanje zakaj Čučić ne guli onih svojih četrnaest mjeseci i hoće li netko od dežurnih psihijatara pogledati Dnevnik pa malo zaključiti u kakvom je zapravo stanju taj čovek. I opus dei zajedno s njim, ili pojedinačno.
Ne, ja stvarno ne mogu gledati neki film u miru, jer osim što sam peglala, uz pitanja o Čučiću pitala sam se zakaj taj OMV ima reklamu ko da taoci negdje iz afganistanskih bespuća šalju napismeno uvjete razmjene nakon višemjesečnog besprizornog mučenja, silovanja, mučenja, silovanja...
Ondak sam, da se para u pegli malo smiri, pročitala vrijedne riječi naše buduće političarke Snježane Mehun. Da, ni ja iz istih razloga nisam štela bit učiteljica. Zakaj bi skrivala svoje lepe noge i lepe cice. Zakaj se to mora skrivat od dece, kad su deca više manje sva te cice cicala i te noge štipala (mislim onak univerzalno, ne?). Za pičku vredi isto.
A danas peglam za Blanku Vlašić. S posebnim elanom. I za sve one novinarčiće koje su je fukali u mozak kak se nemre u pravi čas vinut pod oblake. Ko da je ženi pedeseta. Baš lepa stvar, bravo Blankica, dete milo vredno.
Zakaj se voditelj vijesti cereka na vijest poput: u Afganistanu je opijum super narasel i procjenjuje se da pokriva devedeset posto svjetskog tržišta. Opijuma. Mislim cereka se isto onak ko kad predstavljaju nekog starca koji je star, a još može. Zakaj se uvijek smiju kad donose nekaj o starcima, pizda im materina za posel nedojebana. Kaj starci kod nas nisu već dovoljno najebali, pa još iz njih moramo dodatno sprdačinu spelati.
I na kraju ovog, nadasve suvislo koncipiranog javljanja, ljuta sam u pičku materinu zbog gluposti u kojoj uvijek moraju stradati ljudi. I dok bumo sutra imali dan žalosti gledat ćemo Vlatkicu Otkošenu kak će se reklamno prčiti u reklami za žutu banku, a bogati, ni telekomunikacijske tvrtke ne štede novac da nas sjebu s novim jesenskim paketom maratonski glupih promidžaba kreketuša.
Mislim da je sve počelo kad sam svoju lutku Kretenušu jednog jutra ošišala na nulericu i estetski joj korigirala nos tatinim tupim žiletom. Bijaše to davno prije Akterčića i ostalih cicoispravljača. Njušila sam trend poput Ciganovića i viš di me je to doneslo. Do parne pegle. A Vinceku poručujem da celi dan mislim zakaj je poskupil švarcvaldicu. Jel zato kaj sad s višnjama nutra ostavlja i koštice za gebis polomit?