ponedjeljak, 01.04.2019.
društvo odsluženih jedrenjaka
Mrvicu više od pol stoljeća,bez velike pompe,tek uz štampl kupinovog vina i čokanj šljive stare, bez razbijanja šampanjca o pramac,
porinut je jedrenjak u vode životne.
Kapetan, kormilar, mala od palube eto sve to JA sam.
Posadu prikupljah usput, ukrcaj, iskrcaj, ukrcaj, iskrcaj.
Oni pravi ostaviše mi krijesnice u oku, osmjeh široki i zvijezdu vodilju na jarbolu.
Oni nepravi, prijatelji čudnokljunaši, ostaviše smetlje, koje sama očistih da paluba ponovo zablista, iako dio srca mog odnesoše , nepovrratno.
U mirnim lukama,oplatu mijenjah, drvo gnjilo razočarenjima načeto, tugom izlizano, suzama crvotočno uništeno, farbom i lakom uskrnuća i nadanja kamuflirah, da rane i kraste se ne vide, razderitine, strugotine, bar na prvi pogled pristojno izgledaju.Jedra olujama strgana olujama, svojom kožom krpah, štilštihom tanke niti znanja i saznanja što usput pokupih i eto pokrpih, da mogu dalje vjetrom nošena.
I evo ostalo nas dvoje i jedrimo busolom ljubavnom do zadnje luke, gdje društvo navodno odsluženih jedrenjaka čeka svoj zadnji ...kraj.
A kad nas ocean života dovede do te luke, krajnje, nek se oplatom, starog, ljubljenog jedrenjaka, potrebiti ogriju,
jedra nek posluže beskućnicima kao vjetrobran,
samo kormilo, tad ostavljam potomstvu svom i velim
aj, aj kapten, jedrite djeco moja čudesnim vodama životnim, bez straha, uz osmijeh, kao i JA.
U suton mojih 57. godina.Eto tek će mi 58.i ne ćutim se odsluženom,dapače.Šou mas go on.Drž te mi se.
- 18:21 -
