utorak, 24.12.2013.
ubili su ga ciglama
On je rekao: „Tko je bez grijeha, neka baci kamen prvi.“
Oni kamenja nisu imali i mislili su da nemaju grijeha. Imali su samo cigle i ubili su ga ciglama.Zašto? Samo tako, bez žaljenja, jer kamenja nisu imali.Bio je samo on i cigle. A oni su bili bez grijeha. I sagradili su kulu Babilonsku na njegovim kostima, a njihov ponos se cijedio zidovima jer htjeli su dodirnuti kraljevstvo nebesko. Slagali su ciglu, crvenu, narandžastu, žutu, pravokutnu, na ciglu kvadratnu, zelenu, lažljivu, iskrenu , beskrajno ponosni, bez grijeha i žaljenja na temeljima njegovih kostiju. Gradili su mjesec, dva, godinu, deset godina , pedeset i jednu godinu, ali nisu stizali do nebesa. Temelji su počeli pljesnjiviti, cigle se počele gnojiti, crvljivo meso padati sa stropova. Trulež je vonjala, a oni su i dalje slagali cigle.Nebesa su bila još daleko, nedostižna i nedodirljiva. A oni su bili umorni, jer drugi se nisu rađali. Oni su postali ogorčeni jer drugih nije bilo da im se dive. Oni su, konačno, stali jer ni cigle više nije bilo. I zapitali su se, prvi put , jesmo li pogriješili. Sumnja je zatamnila njihov ponos i njihov trud. Grijeh se nadvio nad njihove cigle, crne, smrdljive, gnojne i trule. Padoše na koljena i zavapiše:“ Što učinismo jer kamenja nismo imali, ni grijeha, ni kajanja, a sve Njemu u slavu“ Tada se nebo otvori i poče plakati suzama bez suza, a anđeli izgubiše svoja krila i spoji se nebo i zemlja na tren. Uto, njegove kosti zavapiše: „ Da ubili su me ciglama, da na mojim kostima gradiše beskrajni zid prema Tebi, ali oprosti im jer nisu znali što rade, kamenja nisu imali, grijeha do tada nisu počinili, ali sad znaju, sad shvaćaju, sad su na tvoju sliku i priliku.“
Tad se razdvojiše nebo i zemlja, a kula njihove sramote i kajanja uz tresak, prašinu i dim nestade u sjeni Njegove milosti. I otvori se zemlja, a iz njegovih kostiju rodi se ČOVJEK
-
- 09:48 -
