Opis bloga

Kratka priča, poezija

Upozorenje



Tekstovi i slikovni materijal (ukoliko drugačije nije navedeno!) hucovo su vlasništvo i kao takvi zasićeni su copyrightom


photo nocni_poslovi_zps5z0jpb36.jpg

Čitatelji o blogu

Kak ti pišeš, jebote te led! Ne prostačim, ali sad moram još. Kak ti pišeš, do u tri pičke uske, do u pet žena oko sedam sati do deset dana. Dosadno je. Jest.
- Livia Less Nata

Tvoji su postovi dobri, i više od toga, no ova tvoja desna rubrika Čitatelji o blogu pobija i poništava baš sve što pišeš. Kad bi to bio neki dekonstrukcijski performans, to bi bilo okej, no nekako mislim da nije; siguran sam, nažalost, da nije.
- Mariano Aureliano

Literalno nisam dorasla dostojnom opisu tvoje poezije i proze. Poput djeteta koje drugi put vidi čokoladu ( a okus prvog puta mu je ostao u najboljem sjećanju) gutala sam do sitnih sati slova koja si prosuo ovim prostorom. Izazivaš emocije. Smijala sam se, čudila a i osjetila trnce strasti i uzbuđenja. Nema ravnodušnosti. Oduševljena sam i nježno ću printati. Mnoge korice na policama knjižnica ostale su zavidne i crveneći se zaklopile se po stranicama. Majstorski. Nadam se ukoričenju u tvrde. Ovaj stil to zaslužuje.(jeka 17.06.2018. 08:46)
- jeka

Podsjetio si me na Miloša, jednako kao i njega, tebe ne treba pokušati razumjeti, treba te samo čitati. Svako tvoje djelo je malo čudo pisanja, uvijek me uznemiri, natjera da zadrhtim, da se čudim, da mi zastaje dah Stvarno volim tvoje pisanje
- Lisbeth

Nakon ovoga bi sjeo đojnt. Jemepas ako ne bi. Fuf.
- Alžbeta Bathory

di si huc, kralju asocijalnih blogera. nije ti neki masterpis, ali i dalje kulja taj opojni vonj undergrounda!
- blogdogg

Izvanserijski pjesnik, prozaik, slikar, pamfletistički cinik, erudit, što još da dodam da bih opisao tvoj blistavi blog u zapećku blogosvemira?!
- svenadamevin

sjajno. razigrano, s onu stranu iščekivanja. čišćenje od dosadnih unutrašnjih nametnika. prozračno i bistro. pridobio si mi jutro. živio!
- predvorje tišine

u jeboteee! jes da je bolesno, ali je napisano odlično! Odlično!
- lisbeth

Mozak ti je ko ventilator :)
- samotvoja

Kad narastem i ja ću jednom naučiti ovako pisati, i crtati, i slat ću svoje radove na natječaje...i svašta...
I otići ću jednom i na to more...
- v

samo ti roštaj! :)
- danijela1

čuvaj pomno te trenutke, ti dragocjeni čovječe.
- modestiblejz

zastrašujuća slika!
- jelenaslak

huc, rodi mi dijete
- bolesna u mozak

idealan za perverzni režanj mog kaotičnog mozga - danijela1

Zajebantski i nadrealno jezivo. Ti si stvarno dobar. Kako da te ja ne znam?
- swenadamevin

vidiš, Sven, ima jedan koji po zajebima podšivenim bešćutnom, neljudskom zlobom šije ne samo mene, nego i tebe ;)
- pero u šaci

...dok ti napišeš novu bljuc-huc priču i sve lijepo posereš, adimasto
- danijela1

jednom sam na nekom blogu o samopomoći pročitala tvoj komentar: "Dajmo im da drkaju!"
- Danica Cvorovic

Ovo je trunku... disturbed
- Igness

jeftini pamfleti uvijek govore o autoru. nikada o temi o kojoj pišu.
- bocacciozg

odličan tekst, koji funkcionira na više razina, čestitke! još bolje ilustracije-prigodne,kičaste i divno razotkrivaju suštinu 'mrtve, da ubijenija ne može bit' prirode.
- Wall

...ne gine ti novinarska karijera... imaš smisao za razvijanje radnje i fenomenalan izričaj... ...ali...?? ...tko kaže da ti nisi već novinar... pozdrav i osmijeh ti ostavljam... :)
- Palomina

Huc, u čemu je problem?
- Nemanja

čim sam pročitala prve dvije rečenice svidjelo mi se. ali kada sam došla do kraja jedini komentar koji ti mogu ostaviti je: jebeno. prejebeno.
- beatrice

huc, podsjećaš me na polumrtvog žohara koji još miče nožicama
- gardo

e jbga, čitam i mislim, ti to o meni, a ono samo krleža xD
- NF

kad ćeš napisat priču o benzinskim postajama i o noći?
- marchelina

Stepenicama tvog razmišljanja obični plebejac se nije u stanju penjati!
- Danica Cvorovic

doooobro...čak i lijepo. mekano. neobično za huca.
- Marchelina

wow. kao iskrcavanje na normandiju.
- Marchelina

Kontakt:

meister.huc@gmail.com

20.07.2022., srijeda

PECARA U TRIPOLIJU



GRO Vladimir Gortan bilo je uspišno jugoslavensko građevinsko poduzeće iz Zagreba. Gortan je gradija objekte po cilom svitu, po Europi, po članicama pokreta Nesvrstanih ali i po Levantu.

1969. godine Gortan je gradija u Libiji. Moj did je vršija arhitektonski nadzor projekta, što će reć da je kontrolira sve faze izgradnje i dorade glavne zgrade ka i popratnih objekata.

1. rujna iste godine, Moamer Gadafi, pokrenija je državni udar u Libiji. Dvadesetsedmogodišnji satnik namjerija je srušit kralja Idrisa i korumpiranu političku elitu šta se uspostavila po otkriću najvećih rezervi nafte i prirodnog plina u Africi. U trenutku pobune Idris se nalazija uTurskoj di se ličija od neke boleštine. Minja ga je nećak Hasan as-Senusi.

Did je pak u trenutku pobune bija u svojoj hotelskoj sobi.
Preporučeno mu je da ne izlazi vanka dok se stvar ne primiri.
Uz sebe je jema Aiwin magnetofon u aktovci pa je u mikrofon govorija stanje na terenu.
Govorija je novinarski. Bez emocija. Ali osićalo se da je nervožast. Da ga sve to ispižđuje, ka ono, di su sada našli dizat revoluciju kad imamo toliko posla za napravit!
Očitava se i straj. Možda ne toliko za sebe koliko za babu. Jer baba je, ko za vraga, baš tega dana tribala sletit u Tripoli. Srićom, vist o prevratu zatekla ju je na aerodromu u Rimu pa se tornala doma i čekala novosti.
„Dobar dan dragi gledatelj. Današnji dan obilovao je događajima. Vijesti počinjemo vijestima iz svijeta: U LIBIJI IZBIO DRŽAVNI UDAR…“
Gadafi je bija brz i efikasan. Sa grupom nižih tzv. Slobodnih časnika uspija je zauzet stožer libijske vojske i radio-postaju u roku keks. Pritom su ispaljena samo 48 metka!
Prevratnici su dovatili nećaka Hasana i stavili ga u kućni pritvor da guli mrkvice.
Proglasili su kraj monarhije i uspostavili Libijsku Arapsku Republiku.
Revolucija se zakotrljala…

36 godina posli, u linje litnje poslipodne, pija san Dingač Elegance i sluša neobilježenu magnetofonsku traku s didovim glasom iz 69.
Glas iz 69 bitno se razlikova od glasa kakav san pozna dok je bija živ.
Naravno, čovik stari i glas mu se minja, ili biži u gornji ili u donji registar. Njegov je poša u donji. Ogrubija je, ohrapavija.
Usta san, u fioci naša didovu fotografiju. Stavija san je na stol i zapalija svićiu. Nazdravija. Vino je bilo dobro.

Vino je bilo dobro.

U mojoj užoj i proširenoj obitelji svi piju. Ne previše, taman koliko triba. Niko se nije zajeba i posta alkoholk. Nitko se nije otrova brljom i završija na ispranju droba. Nitko nije skupljen na cesti i odveden na detoksik u ludaru. Nitko nje obolija od ciroze jetre, iako su u mnogih jetreni testovi upućivali na pošteno umašćenu jetru…
Pije se i pilo se se iz raznih motiva.
Pije se, prvenstveno iz gušta. Love se fini okusi i arome.
Pije se da se zamuti stvarnost, da se otupe oštri rubovi realiteta.
Pije se zbog novonastalog konflikta, ali i sukoba koji bi sutra moga planut.
Pije se zbog društvenosti, zbog tečnije komunikacije, istinoljubivosti.
Pije se zbog opuštenosti.
Pije se da se lakše podnesu grubosti. Spletke. Opačine. Okrutnosti. Podmuklost. Izdajstva. Napadi. Prijetnje. Hajke. Prevare. Linč. Nastranosti. Zajedljivost. Izrugivanje. Podbadanja. Podvale. Nepravde. Pohlepa. Netrpeljivost. Mržnja. Uprošćavanje. Banalizacija. Cinične opaske. Šporke aluzije. Besparica. Beznađe. Ljudi. Život.

Povijest Zapada neraskidivo je vezana uz povijest alkoholnih pića. Zapad naprosto ne može bez alkohola. I zato on ima svoju alkoholnu kulturu, svoj vrhunska vina, piva, rakije... svoj Dom Pérignon, svoj Johnnie Walker, svoj Cabernet, svoj Weiss i Hefeweizen, svoje IPE i ALE, Stout i Porter, svoj Hendrick's Gin, svoj Schnapps, svoj Vikingfjord, svoj Ouzo, svoju Absolut votku, u proširenom smislu čak i svoju Stolichnaynu…
Puno je teško – ma zapravo je nemoguće – zamislit Zapad bez dobre kapljice. I ne razumin kako Istok, današnji trijezni arapski Istok more preživit pijuckajući vražji čaj. Ta apstinencija, a pritom mislim i na rigorozne spolne norme, mora u konačnici čovika da satjera u ludilo, u opaki fanatizam.

Što??? Hoćeš reći da je bez alkohola nemoguće živit?!

Ma more se bez alkohola, more, samo dok si dite. No čin se tu uplete spol, gotovo je. Ako si inteligentan, još je i gore.
Alkohol možda nagriza jetru, ali čuva razum.
Valja znati: jetra jedini ljudski organ šta se može u potpunosti obnoviti!
Valja znati: jetrene stranice jedne su od najbrže obnavljajućih stanica u tilu, za razliku od recimo koštanih stanica.
Valja znati: u konačnici, kompletnu jetru moguće je zaminit ka anlaser na autu (vidi Dedić, Arsen).
Dakle, čuvajte razum, pijte bijelog Rusa. Ili Bacardi. Ili što god da pijete.

No vratimo se osnovnoj temi.

Dakle, te 1969. godine Did je u Libiji ka uživač alkohola jema problem. No brzo se dovinija rješenju. Odlučija je da u otelskoj sobi načini mini-pecaru. Iz Zagreba je sa sobom ponija sve potrebne dilove. Sastavija ih je i bacija se na posao. Fala bogu, sirovna ni manjkalo.

Dok ovo pišen, vidin Dida: leži na krevetu i čita neki libar dok se u pozadini čuje milozvučna glazba sastavljena od tonova friško destilirane voćne rakije.
I zavidin mu jer ja nikada nisan peka rakiju. Mislim da je krajnje vrime da se to učini. Stoga na današnji dan – 7/16/2022 pokrećen projekt Tripoli Dvica. Investirat ću u klasični destilacijski uređaj tipa alambic!
Jer vrimena su gadna. Prelomna. Anomična. Svit koji smo poznali ruši nam se pred očima. Pada postojeći društveni sistem, a drugi se još nije ustobočija. No naznake budućeg svita užasne su! Nikada se čovječanstvo ni našlo pred većim izazovom. U danima šta nadolaze najvažnije je sačuvati zdrav razum. Tim više, projekt Tripoli Dvica dobiva na težini.



- 11:36 - Vox popljuvi (2) - Printaj me nježno - #

13.07.2022., srijeda

ZAJEBANCIJA S 'ADEZEJEM



Skoknem na piće s Jurom i Marom.
Side oni na štekatu u Kalini. Side i cerekaju se ka munjole…
A šta je? rečen.
Jučer se u konobi pilo, Jure će, pa se i zapilo…
Oko 3 izjutra bljesnila nan je ideja, doda Maro.
Strašna ideja, nastavi Jure.
Smiju se…
Cerekaju.
Smiju.
Dobro 'oćete mi reć o čemu se radi!
Odlučili smo se upisat u stranku! Jure će svečano.
Vas dvojca u stranku?
Ae.
U koju stranku?
Ma kako koju? Samo je jedna stranka u Ervaskoj bitna!
U HDZ?
Neg šta neg u ADZ!! Pa nećemo valja u Most, oli Domoviniski preokret? grakne Jure.
Ili nedaj Bože SDP? grakne Maro.
Zinem. U totoalnom san čudu. Dobro poznam ova dva stara trabakula. Jebe se njima za pulitiku. Jebe in se tko je na vlasti. Jebe in se za ustaše i partizane. I klerofašiste. I globalnu politiku, I Putina i Bidena bidnog sklerotičnog. To su, šta bi reka Rambo Amadeus, teme za one do 15 tisuć kuna. Jure i Maro su uspješni poduzetnici i niko jin od familije nije na državnoj sisi, a ne bi to ni tija biti…
Čekali smo do 8 uri, da se Čentrala otvori, nastavlja Jure.
Bili smo prvi.
Ispunilil smo pristupnicu.
Udma smo dobili iskaznicu.
Vaja priznat da su brzi. Hitri.
Vidi.
Vade iz novčanika iskaznicu i bacaju je na stol ka neku jaku kartu.
Gledan šoto komad plastificirane karte.
Udma smo je pošli testirat, nastavlja Jure.
U šoping!
Po vino!
Po vinčinu. Po Korlat!
Cabernet Sauvignon iz 2015!
U Paškvalina!
I tamo ti meni, ka slučajno, na kasi ispadne iskaznica.
Slušaj momčino, jema li vamo kaki popust? mignem mu suučesnički.
Momak ušaca iskaznicu.
Aaaa, lipo da ste pitali doture, jer danas je baš ovi bocun na popustu, siti se on iznenada.
Koliko?
30 odsto.
Aj, uzet ćemo dva.
I uzmemo dvi boce.
Poklen pođemo po pinku kurva sira i pršuta u Feromontija.
U Feromontija ista stvar.
Iskaznica i pitanje jema li popust na spizu?
Jema, jema, dobro da ste pitali, progovara žena na kasi i da nan skonto -20 odsto!
Iziđemo vanka. Upržilo.
Gremo na pjacu. Moran uzet šešir, rečen Maroju.
Na štandu isprobam pak komada. Jedan mi baš lipo stoji.
Pošto? pitam čovika.
Sto kuna, veli on.
Sto?
Aha.
Izvadim novčanik.
Kroz plastičnu stinku pretinca za kartice lipo se vidi iskaznica HDZja.
Diskretno ukažen na nju.
Oće bit popust?
Trgovac mi se zagleda u oči. Skenira me.
Predugo to traje. Prokljuvija me, mislin si ja. Ovi put neće proći.
A on će: za NAŠE je jude besplatno.
Besplatno?
A nego što!
Ma slušaj, neću mukte, pobunim se.
Ne brini, ima furešti ki će platit…
Onda uzmi baren 50 kuna, za piće, rečen.
Ako je za piće, onda more!

Jope se oni cerekaju, smiju.
I to van je zabava? pitan ja te berekinčine.
A reci da nije?
Mislin glupo je, kako van se da?
Nego da nan se da. Svaki dan vaja osmislit novu igru jer ča je život vengo fantažija.

Alo dragi, daj vamo još jedan bocun, dovikuje Jure konobaru.
Odma će barba, viče konobar nazad.
- 13:27 - Vox popljuvi (4) - Printaj me nježno - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>