Bugenvilija
26.02.2009., četvrtak
U gužvi do grla
 Ne stignem baš u zadnje vrijeme sve što bi rado ali šta se tu može. Prije nisam znala kaj bi sve delala da popunim prazan hod, a sad ga nema čak ni kad spavam. Glava i onda radi punom parom, pa noću dok sanjam padaju mi genijalne ideje na pamet, kojih se nekim čudom i sjetim drugo jutro. Slike za izložbu u mojoj selendri su spremne. Sve se čeka dan kad ćemo ih povješati. Do onda je jurnjava između ovog stana i nove kuće (iznajmljene, da ne bude zabune) u punom jeku. Tam se farba, tu se dela krš, i sad je kao da je bomba pala (sam čekam da nam žohari počnu cupkati po kući). Al šta se može. Nije ni to za dugo vremena. Sad je ionako čas za pobacati višak stvari i kojekakvog smeća koje se nakupilo u zadnjih desetak godina. Neki dan sam u šupi tražila jedan veliki okrugli stol koji mi je davno još dala susjeda i kojeg sam selila po toj minijaturnoj šupici ko mačka mlade i nisam ga se htjela riješiti, sve u nadi da će mi jednom potrebati. Sad kad je napokon došao taj čas, ja mu ne mogu naći noge. No dobro, za doći do nogu čini mi se da ću morati rasčistiti sve iz šupe, a ne samo onaj dio do vrata. A za to ću ipak pričekati dan prave selidbe, a ne ove izlete za farbanja koja su u toku još 15 dana. A baš bi mi sad dobro došao u novoj blagavaoni (staru nismo nikad ni imali), da mogu složiti sendvič i popiti zasluženo pivo nakon napornog posla. A u nedostatku boljega sad sam kupila stol za ljepiti tapete (14 eura), ima ga ni više ni manje nego 3 metra i baš sam s njim zadovoljna jer će mi odlično kasnije poslužiti u radnoj sobi za experimentiranje sa foto rasvjetom. Još sam nešto pametno htjela vam reći ali su me klinci zmuvali pa sam zaboravila. No da, snijeg se topi iako ne onim tempom kak sam si ja to zamislila. Hulja. Jučer je bil Losar, tibetanska i mongolska Nova Godina. Pa vam uz put želim i sretnu Novu. Pajcek se poklanja obično od marcipana, a vama evo jedan virtualni...  Tashi delek! P.S. nisam se samo bavila farbanjem, evo dokaza! |