Bugenvilija
25.03.2006., subota
Sistematski pregled
 O da, bili mi na pregledu u četvrtak ali nisam stigla ništa napisati od kućne gungule. Sve nešto navrat nanos i tako, mnoge su se stvari desile i još se dešavaju, pa ćemo prvo pričekati da se sve odmota do kraja, a onda ćemo se hvaliti ili plakati u kutu. Nadam se ipak ovom prvom. Nego da se mi vratimo sistematskom pregledu u sitne djece. Znate one trenutke kad se dignete ujutro i sve vam se čini lako i jednostavno, e tako je i nama zasjalo sunce u srijedu ujutro, istina nešto ranije nego obično ali smo preživjeli nekako. Banditi su se probudili već u 6 i 20, Dawa je izašao iz svog kinderbeta i napravio cijeli šou u spavaćoj sobi ali to nije tema dana. Otfurala sam ih na presvlačenje, picnula za doktora jer se to tak šika, ne i krenula u šetnju s cuckom, a dragome rekla da nahrani svinje i ništa ne dira. Ilitiga da pazi djecu, a ne da zvrlji u kompijuter od rana jutra. Prošetah uspješno đukelu i još smo se stigle poigrati, ma prava idila. Dođemo kući, spremimo klince i put pod noge. Već se malo naoblačilo i krenuo je sitan snježac tek upozorenja radi ili da nam ne bude dosadno. Parkiramo se na skoro praznom parkingu od doktora, što mi je bilo ful sumnjivo ali sam šutjela. Lift nas je čekao otvoren, ma divota i milina, da ne povjeruješ. I tada smo ušli i predali velike knjižice za sistematski dragoj teti na pultu koja nas je znatiželjno promatrala i mudro šutjela. Nije uzela knjižice već je samo odmahnula glavom i rekla: "Ne danas, sutra ste naručeni." Pa kako pa zašto pa jel danas 23., pa nije veli žena, danas je 22., 23. je sutra i tako, jelte, a znala sam odmah da je bilo presavršeno da bi bilo istinito. O da. OK. Četvrtak to sve isto kao i srijeda, samo što smo se morali malo potruditi kod parkiranja jer je neki nadobudni vozač mercedesa parkirao tako da smo se jedva provukli pored, a o izlasku da ni ne pričam. Pacijent, nema što i to doslovno. Sestra nas je zaprimila i pospremila odmah u jednu ordinaciju da se ne motamo svima pod noge. Ja sam bila dobra majka malih jednojajčanih blizanaca pa sam jednog obukla u plavu majicu, a drugoga u crvenu, da im bude lakše ali vidim da ni to nije puno pomoglo. Naime šta, sestra je prvo dofurala vagu i izvagala Dawu koji ima samo 16,200, a zatim je to pošla zapisati u knjižicu, pa dok smo se svi tamo muvali ponovo uzela Dawu i ponovo ga stavila na vagu i sva ozarena kaže: "Oh, pa oni su isto teški!" Ma reko, ko su isto teški, pa to je isti taj kojeg ste već vagali! O ne, ona će, to je drugi, ma reko glete, ovaj vam je crveni njega ste već vagali i zapisali, drugi je plavi i mora biti bar kilu teži, znam ja. I fakat, uzme plavoga tj. Nyimu, a on 17,300. Ha reko, ste vidjeli koje oko sokolovo imam. I tako smo se mjerili, vagali, opseg glave i onda je došao doktor koji je bio puno lukaviji i skužio od prve ko ima koju boju i to si je zapisal na karton. Neš' ti prefriganog tipa premazanog svim mastima i kremama. Dečki su visoki: 94cm Nyima i 95 cm Dawa. Obadvojica su na gornjoj granici normale, s tim da u nekim stvarima idu i malo preko. To što su se rodili mjesec i pol ranije očito ne igra nikakvu ulogu u njihovom napretku. Baš su macani, lijepi i veliki. |