O da, sutra spavam doma. Napokon su se poklopile sve olakotne okolnosti sa malo sportske sreće i dogovor je krajnji pao za utorak. Joj, znam da su me već mnogi prekrižili jer sam se najavila već triput ali ovo je za ozbač, časna Titova pionirska, već sam i kofere spakirala. Eno ih zijevaju pred vratima, čekajući da ih se utrpa u auto. Pas je cijepljen rano ujutro, negdje oko 2 popodne i veselo maše repom. Zna kuja da se sprema nešto krupno čim su koferi pred vratima, sad jurne na ista čim netko blizu priđe da ne bi nju zaboravili slučajno.
Ko želi na kaficu (čitaj pivicu) samnom, nek se javi. Ostajem tjedan dana, nadam se da ću uspjeti sve odraditi, a da ostanem trezna ;))
Danas se desilo nešto grozno i jezivo ali je srećom dobro završilo samo sa manjim ogrebotinama. Kako sam ja pospremala i pakirala punom parom, a dragi se zavukao u radnu sobu sa izgovorom neodgodivog posla, makar je još jučer navečer rekao da je sa istim završio, izbacih blizance u dvorište u punoj ratnoj opremi, tako da podnesu sitnih minus 11 i ledeni sjeverac i Kiki naravno. Nakon nekog vremena Kiki je tražila unutra jer joj je vjerojatno bilo prehladno, a pingvinčadija se nije dala nikako, tako da sam im samo prepipala ruke da vidim koje su temperature i ostavila sam ih tamo jer su bile tople kao da su unutra. Samo hoće reći da su dobro kostimirani za date uvjete. Sunce je sjalo najljepše na svjetu i reko, nek budu još pol vure taman dok sunce ne zađe za susjednu kuću. I pogledavam ja njih tako svakih 10 minuta, da vidim što se radi i da ne bude kvara. I pogledam tako, a ono nema djece, nema tu u dvorištu i izađem u majici na dvorište da zavirim iza ugla i nema ih ni tamo i padne mi mrak na oči. I nema ih nigdje u zajedničkom dvorištu, niti ih čujem.
Dragi dotrčao iz svoje jazbine i skoro ga je srce ostavilo, jadnog. Sreća da sam bila u tenisicama pa sam pernatu jaknu samo navukla prek glave i onako ćorava bez naočala izjurila u neizvjesnost. Kad sam preletila dvorište u tri skoka, a čujem im glasiće iz nekog kuta, a kako je cijela ulica jako akustična, pa se zvuk prelama i odjekuje tako da je teško točno reći odakle je došao, potrčah onako trampavo po toj zaleđenoj travi i odsklizah se niz brijeg do ulaza ili izlaza iz vrta sa zadnje strane i tu pred susjednom kućom, naiđem na bandu moju gusarsku kako se spuštaju i penju po podrumskim stepenicama od veš kuhinje. Sreća sva da su tamo zapeli i da im je to privuklo pažnju pa nisu napravili još 10 koraka i izašli na cestu. Ma ni tamo im ne bi ništa bilo jer je ulica kratka i slijepa ali se njom dođe i do prometne ceste. Nyima se ogrebo po obrazu ali ništa strašno i to je sve. Bili su toliko opčarani svojom pustolovinom da još sad prepričavaju dogodovštinu smijući se pri tom.
|