Jucer gledam prognozu i kaze suncano sa malo magle ujutro, ma rekoh super, fino oko podneva obucem klince ubacim ih u auto i pravac suma. Banda me zbudila u pol 7, grozno, jos je noc i cujem pada kisa, no krasno, jebes takvu prognozu i zavucem se natrag u krevet sa nadom da ce se ipak razvedriti u neko doba. Nije se razvedrilo, dapace jos je pojacalo kasnije i noc je pocela padati vec oko 2. Bila sam u najmanju ruku strgana cijeli dan, ko da je krdo bizona preslo prek mene. A spavalo mi se smrtonosno da nisam mogla fokusirati na pola metra, to mi se davno nije desilo. Dragi se samo iz dnevne prebacio u spavacu, a ja nek se zekam sa djecom sto sam i ucinila jer jedino u igri sa njima sam kolko tolko mogla gledati. Oko podneva mi je krenula glavobolja, vjerojatno od ociju i nije se smirila do navecer. Nocas mi se izmedju ostalog upalio trokutasti misic, od navlacenja kanti s vodom kad sam cistila akvari. Tak da me boli cijelo rame skroz do pola ledja, mazala sam arnikom pa je malo bolje ali nemrem nista nositi u toj ruci, a decki su teski ko cjepanice i tako to. Da sam makar mogla doci do sume, ma isla bih ja s klincima ali nemam pokrivac za kolica protiv kise, a besmisleno je da mi se prehlade zbog gluposti. Suma mi uvijek napuni baterije, a nisam sad vec dugo bila sa namjerom branja gljiva, jest da su ova djecja kolica kao treking varijanta ali da bih bas gurala to monstercudo gore dole po brdima u potrazi za gljivama, pa bas i ne bih, jesam luda za sumom ali ne bas toliko, makar pomisao na pohane suncanice izaziva u meni osim nekontroliranog slinjenja jos i miris u nosu, a to nije dobro.
|