ŽIVOTNA ŠKOLA NIKOLE TESLE,

25 srpanj 2012


SMS dramolet


 


SCENA TREĆA


Nakon povijesnog fotografiranja susreta Nikole Tesle sa uniformiranim kraljem Petrom II., svi osim Save Kosanovića napustili su apartman. Nikola, Petar i Sava sjeli su svaki u svoju fotelju.


KRALJ: Dobar dan doktore Tesla, velika mi je čast šta imam priliku da Vas upoznam.


TESLA: Ne, meni je Veličanstvo, ukazana velika čast, da me pohodi kralj moje otadžbine. Meni je to najveća čast. Drago mi je šta ste mladi i zadovoljan sam što ćete biti veliki vladar…(stanka)…. Vjerujem da ću doživjeti Vaš povratak u slobodnu Jugoslaviju. …(stanka)….  Od Vašeg oca primili ste njegove posljednje reči: ''Čuvajte mi Jugoslaviju''…(stanka)…. ponosan sam šta sam Srbin, Jugoslaven, iz Smiljana. Naš narod ne može da nestane. Sačuvajte jedinstvo svih Jugoslavena.


(Dirnuti, kralj i Tesla zaplakaše.)



KRALJ: Gospodine Tesla, dobro se držite za svoje godine!


TESLA: Prije par godina planirao sam dočekati 140 godina. Neki moji preci prešli su 110. Od kada me udario onaj taksi, pobolijevam. Živet ću godinu, dve. Najviše.


KRALJ: Možda je nekulturno da pitam. Koliko godina imate.


TESLA: Nije nekulturno. Osamdeset i sedam.


KRALJ (svjestan da ne govori istinu): I tako se dobro držite.


TESLA: Kažem, sve je bilo dobro do nesreće.


KRALJ (kao da ne čuje): Kako ste uspeli sačuvati zavidnu vitalnost?


TESLA: Otkrit ću vam misterij: tajna je u kreposnom životu u mladosti. Obuzdavao sam svoje strasti i apetite kako bih ostvario svoj san - nametao sam sebi stegu kako bih živio vrijednim životom. Budući da svoj rad volim iznad svega. Ne želim nikakva odmora. Mnogi ljudi osećaju tugu i potištenost pri pomisli na kratkoću života, a ipak čine toliko toga da sebi poploče put do groba u ranoj dobi. Ljudska energija se može povećati pažljivom brigom o zdravlju, dobrom hranom u umerenim količinama, urednim navikama, pridržavanjem mnogih zakona religije i higijen. Labav moral strašno je zlo koje truje i tijelo i duh.


Suzdržavanje; naporan rad, čaša vina tu i tamo i stroga prehrana plus faktor aktus.


KRALJ: Faktor, kako? Kako?


TESLA: Faktor aktus. To je jednostavan napitak za zdravlje i po proteinskoj vrijednosti odgovara tucetu jaja, a sačinjen je od 12 vrsta povrća


KRALJ: Sami ga mešate?


TESLA: Još uvek…sam.


KRALJ: Pomenuli ste brak.  Došao sam u posetu i zbog ženske problematike.


TESLA (slabije čuje): Što se događa između Srba i Hrvata?!?  Zašto se ne mogu složiti?!?


KRALJ (uporno): Da, to je teško pitanje. Doktore Tesla…


TESLA: Ne razumem, Zašto se ne mogu složiti. (Stanka.) Bijah nekulturan, nisam vas ni pitao za Njezino Veličanstvo, kraljicu Mariju, kako je Vaša majka?


KRALJ: Majka je dobro koliko može biti dobro kraljica koja živi u seoskoj kućici nedaleko Londona, koja kuva, uzgaja prasad i radi u polju. (Tišina, sram, spušta pogled)…(Trenutak iskrenosti.)  Ne pričamo puno poslednje vreme. Ne pričamo uopšte.


TESLA (začuđeno, ne želi zadirati u privatnost: tuđu poštuje, svoju neda, bljesak sjećanja): Šta ste rekli? O čemu želite razgovarati?


KRALJ: O ženskoj problematici.


TESLA: Ne znam da li se obraćate pravoj osobi. Želite li divaniti o asinkronim motorima, razdiobi energije, bežičnom sistemu, rasveti, generatorima, turbinama i telemehanici, može. Žene proučavam celi život i još su mi nedokučiva bića.


KRALJ: Vidite doktore Tesla, ja sam odlučio da se ženim.


TESLA: Lepa vest. Vladari, pisci i kompozitori moraju da se žene.  Oni tako dobivaju nadahnuće koje ih vodi prema još većem uspehu. Ali pronalazač ima tako žestoku narav, s toliko divlje, strastvene osobnosti da bi morao sve to napustiti i tako se odreći izabranoga područja rada kako bi se posvetio ženi.(Sve teže diše.) A šteta je što je tako; katkad se osećam tako usamljen.  Carevi, kraljevići i kraljevi treba da obezbede naslednike, umetnici stvaralačku energiju.


KRALJ: Moja se majka s time ne slaže.


TESLA: Kako to, molim lepo.


KRALJ: Kada sam joj saopštio svoju odluku da nađem ženu energično se usprotivila: ''Nije lepo da se ženiš dok tvoj narod stenje pod nemačkom okupacijom i krvari.''


TESLA (oprezno): Misilio sam zbog toga šta ste možda premladi.


KRALJ (ponosno): Imam već devetnaest godina!


TESLA: U vašim godinama marljivo sam studirao u Grazu. Govorio sam o električnoj mašini bez komutatora i četkica. Mislili su da sam poludeo! (Smije se.)


KRALJ (vidjevši da neće dobiti očekivanu podršku u naumu da se ženi, mijenja temu): Golubovi Vam prave društvo?


TESLA: Kada sam bio boljeg zdravlja svakog sam dana odlazio u Bryant, park na Mannhatanu. Od kada mi je zdravlje lošije, od kada se auto sudario sa mnom (smije se), brinem se samo o golubovima koji mi dolaze u posetu.


(Počinje plakati.)


Bila je jedna golubica, divna,prelijepa, s bledo sivkastim pegama na krilima, bila je naprosto drukčija. Mogao sam je prepoznati bilo gde. I ona je mene mogla pronaći na svakome mestu. Trebalo je samo da pomislim na nju, da je pozovem i ona bi doletela. Ja sam je razumeo, a ona je razumela mene.


KRALJ: Voleli ste je?


TESLA: Da, voleo sam tu golubicu kao što muškarac voli ženu. I ona je volela mene. Kad je bila bolesna osećao sam to: došla bi u moju sobu i ja bih bdio nad njom danima. Negovao sam je dok ne bi ozdravila. Bila je radost moga života. Ako sam joj bio potreban, ništa drugo nije bilo važno. Dok sam je imao, imao sam i svoj životni cilj. A onda, jedne noći dok sam u mraku ležao u krevetu i kao i obično rešavao neke probleme, uletela je kroz otvoren prozor i stala na moj stol. Znao sam da sam joj potreban. Htela je reći nešto važno, stoga sam ustao i pošao prema njoj. Gledao sam je, znao sam da mi želi reći da će umrijeti. A onda, video sam svetlo u njezinim očima, snažan snop svetlosti. Da, bila je to prava svetlost, snažna, blještava, zaslepljujuća svetlost, snažnija od svetlosti najsjajnije svetiljke u mom laboratoriju. Kada je ta golubica uginula, nešto je nestalo iz mog života. Dotad sam bio sasvim siguran da ću završiti sve svoje zamisli iako sam imao ozbiljan program, ali kada je moja golubica nestala, znao sam da je okončalo i moje životno delo.(Zasuzile se Tesline oči. Ipak nije zaboravio kraljev upit o ženidbi.)


Dobro je da se ženite. Koju ste damu odabrali?


KRALJ: Sviđa mi se Alexandra iz Grčke?


TESLA: Je li vitka?


KRALJ: Jeste. I viša od mene.


TESLA: Je li ljupka?


KRALJ: Dražesna. Prelepa.


TESLA: Uredna?


KRALJ (začuđeno): Mislim da jeste. Ne poznam je tako dobro.


TESLA: Koliko ima godina?


KRALJ: U martu je napunila dvadeset i jednu.


TESLA (diplomatski): Mlada.


KRALJ (odlučno): Starija od mene!


TESLA: Uvek sam govorio svojim sekretarkama: ''Nemojte se udavati premlade. Ako se udate jako mlade, onda vas uzimaju uglavnom zbog lepote. A deset godina posle, čim lepota prođe, postajete muževima dosadne i oni se interesuju za druge.'' …Veličanstvo…


KRALJ: Da.


TESLA: Celi život hodao sam stazom otkrivanja. Žene i brak ostavio sam iza sebe. Sada pri kraju života nisam siguran da sam učinio dobar izbor. (Stanka). A možda je tako moralo biti. Da sam možda išao na koncert Sarah Bernard, možda bi sve bilo drukčiji.


KRALJA: Sarah Bernard, pevačice? Upoznali ste je?


TESLA:  Kada sam boravio u Parizu.  Htela se upoznati sa mnom. Došla je u hotel  gde sam odseo, u vreme kad sam pio kafu posle doručka. Taman sam pripalio i treću cigaretu kada je, iznenada, naišla ljupka, divno obučena mlada žena sa moderno očešljanom crvenom kosom.  Prolazila je sasvim blizu stola, diskretno pogledavajući u mene. Kad je izmakla korak dva, vrlo naglašeno je ispustila malu čipkanu maramicu. U tren oka sam skočio  dohvatio maramicu i, držeći šešir u drugoj ruci, poklonio se duboko pružajući maramicu lepoj tragetkinji, rekavši: “Gospođice, vaša maramica!”. Potom smo se predstavili jedno drugome. Pozvala me na njen koncert, koji se trebao održati u zatvorenom krugu njenih prijatelja. Posle bi usledila intimna večera. Pristao sam. Rastali smo se uz osmehe.  Na žalost, doznao sam da je moja majka na samrti. Šokirao se i otišao u Smiljan, videti dragu Đuku poslednji put. Da majka nije umrla….


 


 


 ...posljednja scena u sljedećem postu...

ŽIVOTNA ŠKOLA NIKOLE TESLE, SMS dramolet

10 srpanj 2012

SCENA DRUGA

Mali apartman na 33. katu New Yorkera. Apartman 3227 čine dvije sobice. Nikola sjedi na krevetu u staroj i ofucanoj pidžami. Tu je i nekoliko bolesnih golubova koje Tesla liječi i hrani. U apartman je ušla sobarica Đuka.
ĐUKA: Dobro jutro, gospodine Tesla.
TESLA: Dobro jutro, gospođice. Vi ste nova sobarica?
(Strpljivo Đuka već dva jutra odgovara na isto pitanje.)
ĐUKA: Vaša sam zemljakinja. Đuka, kći Slobodana i Jelisavete, iz Like!
TESLA: Moja majka se zvala Đuka.
ĐUKA (glumi iznenađenost): Jel'?
TESLA (sa suzama u očima): Nažalost, nema je više na ovome svetu. …Znao sa da umire, osetio sam, nitko mi ništa nije javio. Bio sam u Parizu. Otputovao sam doma. Došao na dan, sat pre nego šta je izdahnula. Na Vaskrs .
ĐUKA (kao da prvi put čuje, kao da igra dobro uvježbanu rolu, ne želeći povrijediti Teslu): Šta Vam je rekla?
TESLA: Stižeš Nidžo, moja diko!
ĐUKA: Gospodine Tesla, da nahranim golubove?
TESLA: Pustite, ja ću. Godinama hranim na hiljade golubova, mogu taj posao obaviti i danas.
ĐUKA: Da otvorim prozore?
TESLA: Nemojte, ne mogu podneti buku. Čujem ručni sat komšije udaljenog nekoliko soba, muhu kako se prizemljuje i kola kilometrima udaljena bez da otvorite prozor. Nemojte ni pomisliti da maknete ove gumene podmetače ispod kreveta. Svaka nova sobarica to pokuša. Pokušajte razumeti: zemlju čujem kako se trese.

ĐUKA: Mislila sam, pošto Vam u posetu dolazi tako visoki gost…
TESLA: Pustite prozore zatvorene. Jeste mi doneli mleko?
ĐUKA: Evo.
(Tesla računa volumen mlijeka u šalici, njegova redovita vježba sa pićem i ićem.)
ĐUKA (oprezno): Gospodine Tesla, koje odelo i košulju da Vam pripremim?
TESLA: Mislio sam ostati u pidžami, dodati haljetak.
ĐUKA (dobronamjerno): Kako ćete u pidžami pred kralja. Imate u ormaru nekoliko odela.
TESLA: Miss, nekada sam kupovao svake sedmice novu kravatu, rukavice, bele svilene košulje…
(Đuka otvara ormar. Nekoliko starih odjela i košulja.)
ĐUKA: Hoćete crnu kravatu?
TESLA: Neću kravatu, dosta sam ih nosio. Crno odelo i onu belu košulju. Da to rešimo.


...nastavit će se...


(Nikola Tesla rođen je 10. srpnja 1856.)



ŽIVOTNA ŠKOLA NIKOLE TESLE (SMS dramolet)

01 srpanj 2012

LIKOVI

TESLA,
Nikola (1856.-1943.), sin popa Milutina i Đuke Mandić; Vlasnik nekoliko stotina patenata; otac X zraka i radiotehnike, pradjed modernih oružja, neoženjen.

SAVA,
Kosanović (1894.-1956.), političar i publicista, Teslin nećak, sin najmlađe sestre Marice; Pobornik zbližavanja Srba i Hrvata. U prvoj Jugoslaviji opozicionar, tajnik Samostalne demokratske stranke Svetozara Pribičevića, narodni poslanik. Ministar u kraljevskoj i Titovoj vladi, veleposlanik FNRJ u SAD-u.

KRALJ,
Petar II Karađorđević (1923.-1970.), posljednji jugoslavenski kralj. Kada je imao jedanaest godina ubijaju mu oca, kralja Aleksandra u Marseilleu. Nakon brze okupacije - u jedanaest dana -napušta zemlju. Sa vladom emigrira u Grčku, Palestinu, Egipat, konačno u London. Nikada se nije vratio u Jugoslaviju. Umire u Denveru. Jedini je kralj sahranjen u SAD-u.

CHARLOTTE,
Muzur, tajnica Save Kosanovića. rođena 1913., njeni su roditelji (obitelj Mužar) početkom dvadesetog stoljeća emigrirali iz Hrvatske

ĐUKA,
srbijanskog podrijetla, u Americi je zovu Georgina, sobarica.

SCENA PRVA

Hotel New Yorker, Manhattan, New York. Tesla živi u tom hotelu od 1933. godine. Hotel je otvoren tri godine ranije. U vrijeme izgradnje najveći hotel na svijetu: 40 katova, 2500 soba.

Srijeda, 8. srpnja 1942. U posjetu velikom izumitelju dolazi neiskusni dvadesetogodišnji jugoslavenski kralj. Pratnja kralja Petra II. ide jednim liftom, Njegovo Veličanstvo, Savo i njegova tajnica Charlotte drugim liftom.

KRALJ: Gospodine Kosanović, vi se dugo već brinete za svog ujaka?
SAVA: Ujaka sam prvi put sreo kada sam imao 32. godine.
KRALJ: Kako to?
SAVA: Veličanstvo, ujo je deset godina prije mog rođenja došao u New York. Kada je u junu 1884. izašao iz Ureda za useljenike u Castle Gardenu na Manhattanu rekao je: ''Zar je ovo Amerika? Ova zemlja zaostaje za Europom cijelo stoljeće u civilizaciji.''
KRALJ: Najlepše je u svojoj kući. Kao šta znate prisiljeni smo živeti van Beograda, izvan Srbije, Jugoslavije, ima tomu dve godine. Lepo je videti sveta, najbolje je živeti i umreti u svojoj otadžbini. Kažete da je vaš ujak, naš veliki patriota, tako rekao čim je stao na američku zemlju?
SAVA: Veličanstvo, istine radi, za tu historijsku istinu zaslužan je neznani i debeli američki milicajac. Kada ga je ujo pitao kuda da ide, da mu pokaže put, neljubazni milicajac, nije hteo išta reći.
KRALJ: Koje ste godine prvi put videli ujka? Kakav je tada bio?
SAVA: Sutra je deveti jula, je' tako?
KRALJ: Tako je.
SAVA: Sutra će biti šesnaest godina da smo se videli prvi put u životu. Ujo je tada imao 70 godina. Bio je tačan kao švajcarski sat. Javio mi je da čekam u hotelu Pensilwanya. U sedam časova. Jedva nekoliko minuta posle sedam pojavljuje se na vratima restorana. Upada u oči izdaleka. I fizički nadvisuje okolinu. Neobično elegantan, otmen, u žaketu sa polucilindrom, sa rukavicama i tankim štapom u ruci. Otmena strogost i nategnutost. Bez ikakva nakita. Ravan kao sveća,vitak, ni traga starosti. Glava kao od Meštrovića isklesana, koštunjava. Nos ovelik, ravan, fine linije. Usne tanke, čelo visoko. A oči; ko ih jednom vidi taj ih ne zaboravlja. Blag, a istodobno dubok i prodoran pogled. Ko da, pun milosrđa, gleda čovjekovu dušu.
CHARLOTTE (nepozvana upada u riječ): Jedne jeseni, dok je mister Sava bio u bolnici zbog hitne operacije slijepog creva, doktor Tesla je pozvao našu kancelariju. Kasnije sam saznala za Teslin običaj da se javlja telefonom mister Savi na njegov stan u hotelu „Navaro“ i u gluho doba noći. Doktoru Tesli je hitno bio potreban novac. Njegov glas zvučao je starački, iscrpljeno, drhtavo i kao iz daljine. Rekao je da će mu biti dovoljno 50 dolara. Sutradan, kada sam stigla u hol hotela New Yorker, pozvala sam doktora Teslu. Posle dužeg vremena i mnogo zvonjenja telefonista mi je rekao: „Molim vas, budite strpljivi. Ponekad je doktoru Tesli potrebno dosta vremena da odgovori“. Konačno sam čula njegov glas, istovjetan kao prethodnog dana. Rekao je „zdravo“ i pozvao me da se popnem u njegovu sobu. Na neki način, to me je iznenadilo. Očekivala sam da će zatražiti da ostavim novac na recepciji ili da ga pošaljem po portiru, jer sam čula da je živio usamljenički. Njegov apartman se nalazio na kraju hola na 33. katu. Pokucala sam i pozvao me je da uđem. Preda mnom je sjedio na krevetu glavom i bradom Nikola Tesla. Predstavila sam se i ponovo objasnila svoj dolazak. Rekao je „dobro“, i pokretom ruke pokazao da ostavim kovertu na stol, što sam i učinila. Zastala sam na trenutak i upitala da li mu bilo što treba i da li bih ja mogla nešto da učinim za njega. Rekao je: „Ne, veliko vam hvala, gospođice“. Nerado sam ga napustila…
KRALJ: Više ne izlazi iz apartmana?
SAVA: Uopšte ne izlazi.
KRALJ: Pomoć naše vlade redovito stiže?
SAVA: Petsto dolara svaki mesec.
KRALJ: Nije neki luksuz za takvog velikana našeg roda.
SAVA: Jedini luksuz koji se ujo priušti masaža je glave.
KRALJ. Masaža glave?
SAVA: Da, da, nekada je ujo tri puto sedmično odlazio brici, sada brico dolazi dva put sedmično. Vaše Kraljevsko Veličanstvo, hteo sam da vam kažem…
KRALJ: Da.
SAVICA: Hteo sam da Vam kažem…
KRALJ: Guknite već jednom!
SAVA: Nemojte zameriti mom uji ako Vam ne da ruku. Oduvek ima opsesivni strah od klica.
KRALJ: Razumem.
SAVA (je vidio da je kralj ležerniji i neposredniji nego što nalaže strogi dvorski protokol.): Kada sam bio dete, znao sam pojesti neopranu jabuku. Moja majka Marica, znajući za bratovu fobiju, znala je prekoriti: ''A šta bi rekao Nikola!''


...nastavlja se...

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>