Flacius me opet dočekao u svojoj spavaćoj sobi koja mu u bolesti sve više služi kao radna soba, spavaonica i radionica. I danas me dočekao u društvu Blanke. Flacius leži, Blanka ga masira.
- Neće smetati. Svejedno možemo otvoriti dućan-reče Flacius.- Morat ćemo odustati od naslova. Mandaljena zabranila.
Jučer je sve bilo dogovoreno, ki će nam ča, ca će nan ki, pa Mandaljena nema autorska prava.
- Čuo sam se jutros s Mandaljenom. Naljutila se na mene. Njen je to naslov; pa možda ga nije, ali ga može iskoristiti; kako je bolesna; kako je u domu sama…I tako sam se smilovao staroj gospođi.
- Pa nije ni tako stara.
- Ima, ima, skoro osamdeset godina.
- Možete joj biti ćaća.
- Ali ja nisam star…Vidjet ćete kada dođete u moje godinice. Nego, moramo naći novi naslov. Jeste razmislili; kakvo je vaše viđenje ovih naših razgovora?
- Želim da se naša knjiga razgovora čita kao roman. Ja sam tu kao pomoć, podsjetnik, zadužen za šlagvort, podstrek, poticaj, vi ste glavni junak i pripovjedač. Ja sam samo zapisničar, ljetopisac vaše svakodnevice.
- Dakle, vi pitate ja odgovaram?
- Jednostavno rečeno.
- To je previše ograničavajuće. Možemo tako početi, ali ostavite mi moju, teško izborenu flacijanističku slobodu, valjda mogu, tu i tamo i ja postavljati pitanja.
- Naravno.

Ovo je samo dio našeg razgovora toga dana. Kratkog razgovora. Htio sam dogovoriti poslove i ne previše remetiti Blankin zdravstveni tretman, Flaciusovo uživanje, koje je bilo očigledno. Pri kraju današnjeg razgovora predložio je novi naslov:
- Imam ideju. Naslov naših nesuđenih ''samo da razgovaramo'' ćaskanja. Obzirom da je koncept jednostavan: pitanja i odgovori, neka budu REPLIKE. Molim vas, na mom radnom stolu, na onoj hrpi, mislim na vrhu imate leksikon, pronađite natuknicu replika.

Napravio sam dva koraka od stolice uz Flaciusov krevet do njegovog radnog stola kraj prozora. Uzeo, otvorio.
- Pročitajte, naglas, kao da čitate poeziju.

Dvaput sam se nakašljao, ''izrecitirao'':
replika (franc. ili tal.).
1. Kratak, sažet odgovor. primjedba s mjesta (npr. na kongresu) na nečiji govor.
2. pravo odgovor tužitelja na obranu tuženoga.
3. lik slika, kip ili koje drugo umj. djelo što ga je autor ponovno izradio sam prema vlastitom originalu.
4. lingv u behaviorističkom pristupu L. Bloomfielda, govor se može opisati kao stimul (poticaj) i replika (odgovor).

- Deklamirajte još jednom-imperativno će Flacius.

Što sam i učinio. Deklamirao.

- To je to. Vi ste tužitelj, a ja tuženi; ovako ili onako sklepati ćemo umjetničko djelo, prema originalu,kakvom takvom, ali mome životu; vi ste poticaj; jedino ne mogu obećati kratke odgovore, a koliko sam vas upoznao kroz sve ove godine, ni vi se ne možete podičiti konciznošću…Dosta za danas. Audijencija je gotova. Zatvorite vrata-otpustio me Flacius.
Dok sam pritvarao vrata, Flacius će opuštenim glasom:
- Replikacije, neka budu Replikacije!