Njejna mat partizanka je bila.
Vojo, otac, narodni heroj.

Njihof zarmon bi je pop,
šušpetojo da je otrovon.
Nic ne zno:
špedili ga na drugi svet
deset let prvo nego će viles.

Jodna zaradi funerali:
koko se ljudi komportojo,
na sako fozo ćukolojo;
na zadnjen funerale
(storega breka od pretela)
va sebe je deštinala:
mene se to trefit neće
kad priden doma,
zet ćun lapiš,
horto i zapisat:


TEŠTAMENAT

Kada umren:
prontojte tri kasi
dve folši, jeno provo
pokopojte me sejni don
va Amsterdam, Beograd i Nev Jork.

I
neka jedini ne dozno
kada je funerol.



P.S.
Pjesmu sam pročitao na najvećem susretu čakavskih pjesnika, XIX.-tim Veršima na šterni, 9. lipnja ove godine u Vižinadi. Zbog kiše susret je održan u dvorani škole, Verši u školi, dakle.


Marija Kovač, Tomislav Milohanić Slavić, D.M. (vidi Glas Istre)

Pjesma je prepjevana i na standardu:


Njena majka bila je partizanka.
Vojo, otac, narodni heroj.

Njihov rođak bio je prelat,
sumnjaju da je otrovan.
Ona se toga ne sjeća:
otpremili ga na drugi svijet
deset godina prije silaska.


Nezadovoljna scenarijima sprovoda,
ponašanjem rodbine, prijatelja i znanaca,
na zadnjem je sprovodu,
(starog prijateljeva psa)
donijela konačnu odluku:
meni se to neće dogoditi
kada dođem doma,
uzet ću olovku
papir i napisati:

OPORUKU

Kada umrem:
pripremite tri kovčega
jedan pravi, dva lažna
pokopajte me isti dan
u New York, Beograd i Amsterdam.


I
neka nitko ne dozna
kada je rastanak.