|
Lijepo me je zamolio, uz poljubac i smiješak, da bi nešto pojeo… imala sam šniclu vratine, premazane senfom, pečene na naglo, ali nije bilo priloga.. predložila sam preprženu zelenu papriku i jaja na oko….uz meso…garnirano sa par kriški paradajza… naravno da je pristao…pa smo se ispitivali….pa smo izmišljali, pa je krucijalno pitanje kao što je i red za početak svake filozofske dileme.-.ab ovo – jaje, „naručeno“ da se ispeče tako, da bjelanjak bude odvojen od žutanjka… sve, ne bi li se stvorilo „jelo-sa-dušom-na poseban-valjda je i to muški-njegov-način“… Da bi zabavnu raspravu završio vrlo skromno dodajući:-kako god, samo da ti nije komplicirano… -Meni komplicirano??? Kaj got…izrečeno, učinjeno…za svega par minuta…voila! |