|
(kaže jedna moja da ona to tako..pazi na svemir..jer se u suprotnom ako se ne pazi, sve raspadne) eto...nešto slično i ja kažem.. zbilja treba sve to nadzirati…onak ko tobož, kulerski.. i kad te neko pita kajje??! ti veliš uz ležerni odmah rukom..a ma pa ništa...ja to tak..sve je ok.. a za to vrijeme pozorno, krajičkom oka, uma...pratiš, stanje, napetost situacije.. pa ako je regularna, onda moš i disat, smijati se, treptati i sve tak nešto nepromišljeno nesvjesna stvarne opasnosti…delati.. no medjutim, ukoliko je onak lagana napetost tipa, narančasti kod… ( jer ima ih u raznim bojama, pošlihtanih tih.. napetosti) e onda situacija već postane skroz za napetiji, nervozan smijeh.. kojeg neće niko skužiti, ali će skužiti osoba sličnih sklonosti čuvara svemira… ali ja znam..točno znam kada sam to postala promatrač i na neki način čuvarica..toga ..s tim svemirom... ...jednog ljetnog dana tamo negdje krajem osamdesetih... kad ideš sa mora..na motoru, a prema zg.. i sve pet, vjetar na licu, doživljaj slobode, malo buntovništva još egzistira...pozdravljaš se sa ostalim motorističkim bratstvom koje te mimoilazi ili susreće..uzdignuvši dva prsta u znak" V".. jer eto, mi smo svi kao neki pobjednici...i sva ta neka tobož .. free spirit spika e tada...je tu nedjelju popodne i na mostu, u samom slunju, pukla guma.. al ne da je pukla, sama od sebe, nego je neki komad lima.. baš tamo u zavoju ležao i čekao… i odvaljeni oštri dio se zapiknuo… pa je potreba mijenjanja iste, potrajala do nekih kasnih mračno noćnih sati... i našla se ta neka guma...(hvala svemiru) ali je bila fest ćelava..ali ajde... jupi...svemir me voli i ipak ima dobrih i entuzijastičnih ljudi.. ali, naravno da nije bilo samo to…jer nakon samo nekih tri sata potrage za gumom, raspoloživim vulkanizerom..nedjelja popodne, ljeto, slunj...mrmlj.. mijenjanja i svašta nešto... počela je kiša…ona ozbiljna...ljetna..taman koja onako razlijepi cestu, da bude skroz zgodno, napeto i vrlo izgledno za izlijetanje i proklizavanje… sklizava, taman za ćelavu gumu..zadnju...jer eto, svemir ima smisla i za humor... e tada, tijekom te vožnje sam ja držala taj svemir i tu ćelavu gumu skroz u mislima i na okupu.. pod strogom kontrolom..da se u neki jadni sat ipak..uz neku blam brzinu.. živ i čitav dođe do zg-a… .. shvatila sam da s vremenom potreba za tim nadziranjem nekako raste i zahtijeva sve više nas pažljivih nadzornika.. |