|
Oni osobni..koje spremiš u kavez..svakog ponaosob.. i onda u još jedan veći..pa zaključaš..sa pedeset okova i katanaca… i kad ipak izvire.. jedan po jedan… i ne pomaže ni udarac bičem da zašute, da se smire, umire, pritaje.. ali ne, odjednom počnu larmati..dizati buku… e tada je gadno baš je onak…gadno… |
|
(danas, padoh, opet...) ušal mi je kroz vrata… sa crvenom ružom među zubima…plešući…. a poslije je iz ruksaka izvadio… slatki specijalitet… napravljen samo za mene.. :))))) |
|
frustracija samo takva...nije, nije, majku mu, nije- akumulator...:(((( bilo bi jednostavno da je, ali nije... jutros opet ni mrc...vergla, vergla, al ni mrc...fuck.. i osjetih se full...jadno..al ono…pas mater jadno... no, obavila jutarnju jurnjavu po gradu...zaboga jel to samo meni tak?... mislim kak ostali to obavljaju..ja vječito u nekim rokovima, terminima, satima, minutama, ...da se u tolko i tolko pojavim tu i tu…pa onda još malo tu.. pa onda za koji dan tam!!!???? Ali i ja druge naručujem..da mi se pojave…ili da otkažu, barem dva dana ranije..da se posložim… No, anyway....došla doma..al putem se osjećala onak, ko patuljčica jadno, pred ogromnim frustracijama..koje mi priređuje taj moj auto, zaista u jednom momentu sam sama sebi bila onak.. niska, mala... a svet i ljudi oko mene veeeliiikiii...mislim, skroz čudesno...ko osjećaj i neugodno... no, došla doma, nazvala jednog majstora..on nemre niš..u frci sa rodbinom..operacije, rak..bla … i da ga se niš ne pita,daljnjih mjesec dana… niš:((( nazovem drugog majstora isto po preporuci i taj se ne javlja i mob mu isključen:((( i odem pehaka do tog uličnog …tu dolje…u tu mehaničarsku radionu.. i dobar dan…i objasnim i objašnjavam…da zeza paljenje..da neće upaliti..ali kad upali da se ne gasi…i da nakon nekoliko sati opet upali bez frke..ali kad neće neće…ili ponekad ipak oće..i to od prve…al samo kad se njemu svidi… i objašnjavam im..da trebaju pogledati paljenje, ali da trebam naštelati ventile, jer klikću, i malu rupicu na auspuhu pokrpati…i da imam sve rezervne dijelove za paljenje...al se trebaju prespojiti žice…al ga nemrem dovesti jer je bx..citroen i hidraulika..pa je zalego..na tratinu…i bla.... i čovek veli, nema frke... sutra u 8 nek dođem i njegov dečko bu sa mnom...da ga se upali.. i doveze do servisa i nek ostane..dok se ne napravi sve kaj treba… …dok sve ne riješe...i objašnjavam ja njemu…kaj je jer me pita... i on me onak malkoc čudno gleda..jer ja velim..sve kak je i kaj nije i da nemre biti to kaj on sugerira, jer nemre..i da je zmenjan akumulator i svečice i kak se auto ponaša i bla... nego je nekaj drugo… ali kaj...to nek on vidi... jer ja mislim da imam ćudljivog Gremlina… i eto tak….i idem doma..i lepo mi oko srca..i opet sam narasla na svoju veličinu… i opet je sve u perspektivi ok...la la la..i da, život je lijep... i ja sam sad opet u pozitivnom „movingu“...a ne „stuck in a moment“... bljak zaista me frustrira situacija...hrčkodroma...i baš sam onak...sad.. opet ok:))))eto... |
|
znaš kaj si ti ti si mazohista.. prema sebi..i to još ajde ok.. iako ti kao argument ništa od onoga kaj si spomenuo ne prolazi… ali si i sadista…. nudiš jako puno..obećavaš onak neformalno , pokazuješ ogromni potencijal..koji btw imaš....i stalno na granici izazivanja... ali nema konkretne ponude…. jer kad sve ode predaleko… kad se osoba skroz zanese... ti spustiš loptu i onda delaš kerefeke…kao… gle, kak znam žonglirati… pa kad presija malkoc popusti… evo tebe opet u driblingu...i tak stalno..ali niš ne napraviš...fuckU... |