|
Znaš, smiruješ me…zaista me smiruješ… napišeš da ćeš doći za 20 minuta i ja sam miran… znam da ćeš doći…i toliko sam miran…da gotovo ne moraš ni doći… a znam da hoćeš…i to mi je baš onak …dobar osjećaj… da znam da dolaziš…meni… |
|
Da, naravno sve je to faza…početna… ovakva, onakva.. i kak se veli… ili te tresne ili ne…srce ne pita…i po meni, to je onaj najbolji dio svega… jer mi je malo preveč svakodnevice i potrebe racionaliziranja i pametnih postupaka.. tako da je bar taj dio u onoj poželjnoj, meni potrebnoj- „out of control“..la, la, la sferi.. Jesam, bila sam i zaljubljena, pa u ljubavi, sad opet samo zaljubljena… ne, ne u istu osobu… iako, dok je trajala ta neka ljubav..moja, a velika, najveća… mislila sam tada, da je veća od mene, od mog života…svejedno sam prolazila ponovne faze zaljubljenosti…svako proljeće..nekako mi je to uspijevalo…zaljubiti se u tu svoju ljubav… i tako godinama… no, onda je, nakon X godina, svemu došao kraj..i da, dogodilo se nekoliko proljeća kada više nisam mogla ponoviti proljetnu zaljubljenost…mimoišla me je… a sa tim mimoilaženjem i ljubav je...otišla nekako,negdje…i nije se vratila… iako sam je prizivala..njih..obje.. i bila sam tužna i bila sam shrvana..i bila sam nesretna…baš jesam… a onda valjda nekako, taj srčani dio mene je odlučio ..da za sada…nema velikih ljubavi… ne, više, ne, za sada…jer moram odraditi onaj racionalan dio, pametan dio… i ne mogu se više dati ljubavi..ne onakvoj, ne većoj od mene,od života… ali zaljubljenosti… ooo da, mogu i hoću i želim… i produžavam je, pažljiva sam prema njoj..prema tom osjećaju zaljubljenosti.. i njegujem ga..taman da ne preraste mene..taman da ne preraste u nešto veće… ali me veseli i raduje..i čini me sretnom i zadovoljnom i nasmijanom… i taman onakvom kakva sad jedino.. mogu i želim biti… |
|
Pišeš o počecima, pišeš o prepoznavanju, poklapanju, razmišljanjima, događajima, pišeš o čudima i čudesima, odnosa… A onda dođeš do faze kad lepršaš, kad se samo smješkaš.. i nemaš više kaj za reći, ni napisati.. jer sve kaj veliš il napišeš ponavljanje je, sa malim preinakama, ali je ponavljanje… čuo si za to, pročitao si, vidio, doživio, ukratko bio tamo.. sve u svemu, predvidljivo..neinspirativno… zaliveno šutnjom zadovoljstva… |
|
Drage moje znane i neznane, well sretan vam 8.mart (ožujak)… I nemojte mi sad tu brijat.. da kaj?...da dan, kao dan!...da šta ima veze!.. da ste eto, opet u istom sranju, ak ne u još gorem!..da kaj bi vi sad trebale?... ostavite tu spiku muškima...ionako si svašta dozvoljavaju... TIHO..sad…tišina...i sjetite se… da nije bilo nekih pametnih žena, vi sad ne biste ovo čitale, da nije bilo nekih pametnih i hrabrih žena, vi bi sad brisale pod u kuhinji, moguće i tuđoj, ali ne po vašem izboru, da nije bilo nekih pametnih, hrabrih i upornih žena, vi se možda ne biste školovale, a kamoli čitale ovo na svojim pc-strojevima, možda upravo u vlastitom uredu… hrabre žene omogućile su ovo i meni i vama...i vašim kćerima… mislite da nisu?... imate pravo glasa, smijete raditi, ako želite, možete bit doma, ako želite, išle ste u škole i na fakultete, koje ste same izabrale… a ne učile samo toliko koliko je potrebno da biste bile drage ženice,domaćice, majke i klečale u za vas izabranoj crkvi.. smijete sve i još više od toga...na volju vam je... imate pravo reći- Ne! svakom kretenu koji vas tretira kao stvar, imate pravo ostati neudata ili se udati samo iz ljubavi i vlastite želje, imate pravo na razvod, imate pravo na svoj novac i vlastito nasljedstvo, imate pravo na odluku roditi ili ne, imate pravo hodati ulicom bez pratnje, pa i golog pupka(mada je sad malo hladno)ali dobro.. i dokle god vi mislite da je to samo još jedan običan dan, razmislite i sjetite se da ćete možda doći u situaciju kad vaša sestra ili kćer neće misliti da je to ...samo jedan običan dan... Pokažite da ste odgovorne, svjesne osobe, da cijenite napore, trud, suze, batine, klevete , napade pa i smrt i svu onu agresiju koju su morale pretrpjeti vaše prethodnice… da biste imale ovaj dan…međunarodni dan žena…. Sloboda koju uživate nije stečena lako, u to budite sigurne... imate oko sebe još masu primjera, pa i u slobodnoj EU postoje pridružene članice, gdje nije dozvoljen razvod, pobačaj.. a da ne govorim o zemljama gdje žene još uvijek kamenuju za preljub, gdje su djevojčice od dvije godine obećane muškarcu kao otpust sramote ili duga.. gdje žene ne smiju na ulicu bez velova, zara,feredža…pratnje.. gdje djevojčice još dan danas obrezuju, gdje se kupuju mladenke, gdje se traži pravo prvenstva bračne noći.... i crna kronika..i „ženska kuća“ i aktivisti i masu toga… Sve je to dio tog dana…sve je to dio vizije nekih pametnih, upornih i hrabrih žena… I da, treba biti aktivan ..i uporan...jer je jedino prihvatljivo uređenje modernog svijeta ravnopravnost, nezavisnost i jednakost…. Pokušajte ne odmahnuti rukom, na taj dan kao na samo još jedan dan.. budite barem kulturne i pristojne, cijenite njihovu želju, pokret i ideju... jer je velika i jer je potrebna... hvala, svim hrabrim i upornim ženama sa vizijom... |