Da, naravno sve je to faza…početna… ovakva, onakva..
i kak se veli… ili te tresne ili ne…srce ne pita…i po meni, to je onaj najbolji dio svega…
jer mi je malo preveč svakodnevice i potrebe racionaliziranja i pametnih postupaka..
tako da je bar taj dio u onoj poželjnoj, meni potrebnoj- „out of control“..la, la, la sferi..
Jesam, bila sam i zaljubljena, pa u ljubavi, sad opet samo zaljubljena…
ne, ne u istu osobu…
iako, dok je trajala ta neka ljubav..moja, a velika, najveća…
mislila sam tada, da je veća od mene, od mog života…svejedno sam prolazila ponovne faze zaljubljenosti…svako proljeće..nekako mi je to uspijevalo…zaljubiti se u tu svoju ljubav…
i tako godinama…
no, onda je, nakon X godina, svemu došao kraj..i da,
dogodilo se nekoliko proljeća kada više nisam mogla ponoviti proljetnu zaljubljenost…mimoišla me je…
a sa tim mimoilaženjem i ljubav je...otišla nekako,negdje…i nije se vratila…
iako sam je prizivala..njih..obje..
i bila sam tužna i bila sam shrvana..i bila sam nesretna…baš jesam…
a onda valjda nekako, taj srčani dio mene je odlučio ..da za sada…nema velikih ljubavi…
ne, više, ne, za sada…jer moram odraditi onaj racionalan dio, pametan dio…
i ne mogu se više dati ljubavi..ne onakvoj, ne većoj od mene,od života…
ali zaljubljenosti… ooo da, mogu i hoću i želim…
i produžavam je, pažljiva sam prema njoj..prema tom osjećaju zaljubljenosti..
i njegujem ga..taman da ne preraste mene..taman da ne preraste u nešto veće…
ali me veseli i raduje..i čini me sretnom i zadovoljnom i nasmijanom…
i taman onakvom kakva sad jedino.. mogu i želim biti…
Post je objavljen 19.03.2010. u 19:07 sati.