|
A kad sanjam, tako…ne valja… zato zovem, ali nema odgovora… I već danima premještam taj papirić da bi je iznenadila sa nekim informacijama koje će joj se svidjeti…ali nikako da to napravim.. a na tom papiriću piše datum, mjesto, sat... i njeno ime . . a slučajno smo počele…isprva onako usput, u prolazu… pa sve dulje i dublje.. i kad bi se našle na kavi pričale smo o svemu i ugodno se prepoznale kroz muziku i stavove..i smijanje i cinizam i sarkazam i ruganje i čuđenje… i kad bi dogovor za posjetu pao …uz moje veselim se i njeno veselim se… susret i poljupce dobrodošlice i poklone pažnje… ta naša priča nije prestajala po osam sati... i napričale bi se i nasmijale bi se… ali jučer... nije bilo odgovora na moje pozive… jer njena nepažnja, nespretan pad i tramvaj prekinuli su zauvijek sve… njen život i naše druženje… r.i.p. dear-Ž. |
|
Dakle, spuštam se niz "petlju" u neki kasni noćni sat…. toplo je, prozor mi otvoren na radiju mettalica i ja uglas.. poprilično glasno pjevamo… ...and nothing else matterrrsss… i klizim srednjom trakom do semafora… u leru, kulerski… jer nema nikoga, jer je ulica skroz pa prazna, jer je semafor znam, dug.. i jer eto.. ne želim ko ovaj manijak pored mene kočiti ko nezdrava pred semaforom.. i odjednom palica…- stop…odjednom??!!… i klizim dalje i opće ne kužim da zaustavlja mene….pa zar mene??? a ne tog jurećeg…jer kao.. zašto mene?..(vidiš da klizim) kako mene.?..(pa mene ni jednom još nisu zaustavili) baš mene?...(nemoguće,nisam niš napravila) mene?..(ma pa sve imam i sve je ispravno i vezana sam) no dobro… ipak mene.. i jer ga glupasto pitam i dalje prolazeći pored njega… ..-kaj vi to mene zaustavljate??? on veli..- da..kontrola… e pa tada sam ipak stala…upalila sva četiri žmigavca i naravno morala u rikverc.. iz te srednje trake…jer sam ga uredno prošla..i skužim da me gleda tipa.. …kaj je ovoj??... i uredno se izmiče..valjda misleći .. ..ovoj nije za vjerovati, još bu me trknula... a tada…tada sam se definitivno skroz ušeprtljala… jer sam se rikverc uparkirala uz njih, u jednu sporednu uličicu… zgasnula auto ali, nisam povukla ručnu…i dok sam otvorenih vrata, jednom nogom vani, skroz nepotrebno...držala auto i kopala po torbi da izvučem dokumente..prosuo se i višak..iz torbe… auto je naravno počeo opet kliziti.. i on meni fino…-gospođo..ručna…imate za to ručnu..povucite ručnu… i onda me obavijestio da ću… puhati… ..ali ja nikad nisam puhala??!!… -e pa sad oćete… …pa hoću li ja to moći?? -o da, moći ćete.. …a koliko dugo ja to moram??…ali, znate ja nisam pila, idem sa posla, kasno je, čuvajte to za nekoga kome treba… -mi bi svejedno da vi pušete..ne brinite, nije problem, jednolično pušite..bla bla.. i naravno…napuhala ja ..O.OO… …i kaj sad?... -pa ništa gospođo…evo vam dokumenti, sve je u redu… …a sam vam rekla da je sve u redu.. -da, ali znate, moramo ponekad provjeriti.. …ha.. pa dobro..znam, sva sam se spetljala..i hvala, laku noć… i onda sam se odvezla..i na jednom me semaforu uhvatio smijeh, jer sam si odvrtila opet sve u glavi…moje glupo pitanje, bedastu facu, čuđenje, iznenađenje, još bedastije ponašanje, prtljanje sa dokumentima, prosutu torbu, klizeći auto, i smijala sam se sve do doma ne vjerujući sama sebi kak sam ispala…blesasta..nespretna..ono žensko iz onih smiješnih filmova…blamaža samo takva…eto, a ja kao o sebi mislim da sam ono, cool… |