Lijepo me je zamolio, uz poljubac i smiješak, da bi nešto pojeo…
imala sam šniclu vratine, premazane senfom, pečene na naglo, ali nije bilo priloga..
predložila sam preprženu zelenu papriku i jaja na oko….uz meso…garnirano sa par kriški paradajza…
naravno da je pristao…pa smo se ispitivali….pa smo izmišljali, pa je krucijalno pitanje kao što je i red za početak svake filozofske dileme.-.ab ovo – jaje, „naručeno“ da se ispeče tako, da bjelanjak bude odvojen od žutanjka…
sve, ne bi li se stvorilo „jelo-sa-dušom-na poseban-valjda je i to muški-njegov-način“…
Da bi zabavnu raspravu završio vrlo skromno dodajući:-kako god, samo da ti nije komplicirano…
-Meni komplicirano??? Kaj got…izrečeno, učinjeno…za svega par minuta…voila!
Post je objavljen 09.10.2008. u 01:30 sati.