nedjelja, 17.04.2016.

MARIO, FAŠIST I CAMERATA

Sinoć sam u Apres baru u Ortiseiu upoznao pravog pravcatog fašistu. U biti, sasvim pristojan momak. Možda više frustriran nego išta drugo. Pita me za fojbe. Velim, sramota! Pa kontriram:

-Nego...što bi sa Abesinijom, ricinusom?

-Uobičajeno talijansko sranje! Nego, kad smo već kod ricinusa...šta piješ?

-Venexiano! (spritz aperol)

Veli mi da je nedavno bio u Milanu na internacionalnom radunu fašista. Kaže da ih je bilo jako puno iz Srbijice. Mislim se, kakva je kvragu to kontradikcija-internacionala fašista!?

Ipak, osim što pije piće sa Slavenom iz okupirane Istre u kafiću kojega drže Argentinci, osim što kupuje hašiš od Marokanaca, radi sa Rumunjima i Slovacima... očito je u biti prilično tolerantan. Od kad su mu Ganci provalili u kuću, on sa svojim camaratama vrši noćne ophodnje kvarta. Baš kao sljedbenici Odina u Finskoj.
Osim fašist, navijač je Intera.

-Pa kako, crni Mario!? Nemoš bit fašista i navijat za Inter? Internazionale!?

Tu je i sam pomalo nesretan zbog tog izbora nesvjesno citirao Balaševića:

-To ne bira pamet nego srce!