nedjelja, 11.08.2013.

BILKI FASOVALEC

Sreo sam danas Bilkija u gradu. Popili smo kavu i ispunjavali listiće.
Dugo ga nije bilo doma. Otkad je završio faks, preselio se u Zagreb i
tamo predaje u nekoj školi. Njega mi je stara vječito nabadala za primjer
…pa vidiš kako Bilki može ovo-pa vidi kako Bilki može ono. Nekad sam
ga mrzio zbog toga. Tip je kreten samo takav…ali drag mi je.
Jebeno dobro piše. Kaže mi da je počeo pisati neki roman i da sam ja
jedan od važnijih likova. To se kad-tad moralo desiti. Bilo mi je čudno da
se nitko nije toga sjetio prije jer…budimo realni, biografija kakvu potpisuje
Kiki Horvat? Samo to ime…Kristijan Horvat. Srž hrvatskog nacionalnog bića.
U biti, sve ovo što se događa meni, to se na neki način događa i Hrvatskoj;
Mlada, talentirana država, predodređena za velike stvari, tone pod zubima
gomile termita koji će ju oglodati do prosječnosti.

Ha ha. Bilki…koji je to tip…jednom je na tjelesnom stavio zgužvani papir
u gaće da bi mu kurac izgledao veći. Mislim da je pišao u gaće do prvog srednje.
Možda piša još uvijek. Totalno je zamišljen i odsutan…nešto ga muči.
Ko zna šta je mogao u Zagrebu skuhati? Tamo lako najebeš.
Jednom smo se vraćali ja, Borki i Zmija sa terena i noć smo proveli u Zagrebu.
Išli smo pit u jedinu rupu koja je bila otvorena, u nekakvu Matejnu preko puta katedrale.
Zmija je prokockao terenac na pokeru i, naravno, tresnuo je aparat o pod.
Gazda je izvukao gun i uperio ga u Zmiju. Ja i Borki smo uperili kalaše na gazdu.
Onda je Borki proparao strop rafalom i jedan metak je završio u guzici nekog sasvim
trećeg lika koji je klečao u kutu i držao se za poker aparat…

Hoću reći, tamo lako najebeš. Tko zna što je Bilki napalio?