subota, 02.03.2013.

ALISA NE STANUJE VIŠE TU!

Pet (slovima) postavljenih pitanja u vremenu od 17
sekundi, jednadžba je pred kojom sam lagano zablejao.

-Ne, Alisa nije kući, a tko ste Vi? Šta hoćete? Šta imate sa
njom? Kako znate gdje stanuje? Odakle ste?

Heeeej ženo, skoro izustih poklič kojime se smiruje neobuzdani konj.
I šta da joj sada kažem:

-Sve u redu gospođo, ja sam njen prijatelj.

-Prijatelj?

Sa kakvom je dozom gorčine izgovorila tu riječ!?
Prijateljstvo? Ma kakvo prijateljstvo?
Je li to ono kada te netko želi iskoristiti?
To si je mozgala škrbna Istrijanka, baždarena na štednju, žrtvu i odricanja.
Talijani u dvorištu nisu obraćali pažnju na naš razgovor.
Brancini na griljama i cikut njihove dječurlije, sasvim su
zaokupljali njihovu pažnju. Mangiare, mangiare...
Slagali su si svoj famozni «predručak»-par kila ribe za podnevnu krizu.

-Ne, ona ne stanuje više ovdje.

To je ta rečenica hollywoodska!

OK gospodo, smijem li se još samo popišati na taj Vaš
malograđanski barbekju?