Bijeli Vuk
četvrtak, 06.03.2014.
Bol
Isprva bila je ustaljena močvara
Hodio sam kroz nju i neprestano posrtao
Tada postala je nempremostivi zid
Tvrd, orijaš, planina
Tu sam stajao pred zidinama svoje boli
Tražio sam rupu, da se zid uruši
Da se kao staračke ruke posuši
Da se na me sruši
No volja zida jača je od moje bila
Svoje ruke i prste je krila
Tad postane zid bijesan val
Udari u me kao topot bika na prostranoj ravnici
Udari u moje stijene, u moju klisuru
Na vrhu pao sam na zemlju
Mekanu
Dijete se sklupča, skupi ruke
Skvrči noge
Tad progledah i shvatih
Da zid je ispod mene
Da su me odnijele kapi vode
I očistile lice
Moja bol sam ja
Na pramcu broda
Ispod plavetnila svoda
