Razmišljam ja jutros, što bih ja uvijek pisala pjesme kad mogu i da recimo skuham nešto Imam sreće što sam kao dijete bila baš dobra, pa me mama sve na vrijeme naučila, a onda sam jedno vrijeme bila "puštena s lanca", pa sam i zaboravila da znam i kuhati. Ako možete podnijeti činjenicu da ručak nije svaki dan u isto vrijeme, nekad nije ni na vrijeme, i da možda kod posluživanja, ako nešto nije savršeno, prihvatite moju rečenicu "ja baš tako volim" (prepečeno, preslano ili nešto slično), možemo ručati i zajedno
Za one hrabrije, možemo popiti i čašu vina, ili dvije.
Za početak, napravimo mljeveno meso kao za špagete, a trebaće nam i jedan kupus, koji se nekako okrenuo naopako
a onda sam ja rekla - e nećeš tako, i potrošila pola sata da sve fotke okrenem od naglavačke na pravu stranu
Onda ga fino isjeckamo
Spojimo s mesom i dinstamo, najbolje bez dodavanja vode ako vam se posreći
Preliti s pavlakom za kuhanje i zapeći u rerni
Ako vas zanima koliko vremena, pojma nemam, gotovo je kad je gotovo
P.S. Ipak je lakše napisati pjesmu