Chauvin.
Uvek se pojavi kad mi je već svega dosta. Kad su noći tako duge, a cvrkut ptica počinje prerano, več nakon 04 izazivajući blagu mučninu.
Kad me zaboli stomak od razmišljanja i prihvatanja istine.
Chauvin ne obećava ništa. A ja obećavam sebi da ću pokušati. Ne obećavam ništa njemu.
On mirno drži ruke na volanu. Volim kad su tako mirni i ozbiljni i gledaju cestu ispred sebe, a ja osećam pogled na licu, vratu, ispod kože.
Sećam se prošlih gostionica i kako mi se vrtelo od dima i buke, i kako smo ispijali vino, a jedno dugme je želelo da odleti sa bluze.
Chauvin kaže da voli moju kosu i ja posle vrtim jedan pramen pokušavajući osetiti šta on to voli.
Chauvin je uzbuđen i vidi samo ono danas a ja vidim godine nakon svega i znam da ne mogu ponovo da osećam beznađe i mučninu.
Ali obećam sebi da ću pokušati. Dok cesta vijuga i dok se pravim da gledam pejzaž ispred sebe, a ustvari gledam profil nekoga ko se pojavi uvek kad mi je već svega dosta i kad su noći duge,a cvrkut ptica preran.