Ujutru se kroz moj prozor vidi zeleno.
Držiš oči zatvorene i govoriš sebi da je zeleno podjednako dobro kao i plavo. Ako ne i bolje.
Kao oni mirišljavi listovi nane u Mohito koktelima. Ne voliš nanu, ali voliš rum Havana Club, sve do trenutka kad te od svega zaboli glava.
Život je samo kompromis.
Gle, tko bi rekao da ćeš praviti kompromise. Ne znaš se prilagoditi, ne znaš ne pokazati da ti zeleno ne može značiti kao plavo, ali želiš.
(post nije završen. ali, očigledno, ti više ne završavaš stvari, samo kompromisno pokušavaš da na nešto liči)