Sedim u ovom tvom intimnom kutku. Vrtim oko prsta ključeve koje si mi dobacila u žurbi. Moje prisustvo ovde je nejasno. Rekla si mi samo da sklonim par papira i to je bilo sve. Vrhovima jagodica prelazim preko laka tvojih ladica kao da su rubovi tvoje čipke. Zastajem u poslednjem trenutku i uzdržavam se da ih otvorim. Okrećem ključ i žurno izlazim skrećući pogled sa mnoštva iskrivljenih portreta koji vise svud uokolo.
Vazduh je napolju lakši i zagušljivo slatkasti miris je ostao tamo, ali i sve uzbudjenje takodje...
Kad ipak znamo tko nam se sviđa
19 travanj 2018komentiraj (13) * ispiši * #