skaska

Škola gotova. Vruće. Deca, starci, mladi, polumladi i ini vani dokasna, zbog iste te vrućine. Krkljanac prometni malo popušta pred desetku. Tu i tamo koji mafijaški obračun. Puf Puf. Klinci se skinu s kompa, jer nije stvarno okej da se stalno fajtaju na kompu. Ta sve su igrice više manje grubi, krvavi fajt. I kaj onda? Starci im vele odite van, odite se malo družiti, na zrak, među prave ljude, pravu decu, fuj virtualno, bljak. Klinci poslušni ko i ministar znanosti. Izajdu i kaj, puf puf i vani. Al ne virtualno neg pravo. I to v deset, prekjučer, prekprekjučer, prije pol meseca, mesec, pol godine, godinu, furt, stalno, tu i tam. Jebate. Kvartovski policajci izgleda ne slušaju roditelje, pa ih više nema, prešli su u virtualno. No, ne bi oni tu puno pomogli. Kvartovski ko ležeći, s tim kaj ovi drugi ipak daju kakav-takav efekt. Ipak od viška glava ne boli. Gradonačelnik popušta i više ni siguran jel Zagreb siguran. Eh, da sam ja gradonačelnica ovak bi bile: uvela bi tam negdje kraj one propasti od bolnice u blatu jedan teren veličine nogometnog igrališta i oštro, kak gradonačelnik i zna bit oštar, naredila mafijozama svih fela i vrsta kaj se motaju po zgbu da se tam liste. Puf Puf, pištoljima, strojnicama, thompsonima, čavoglavima, bojlerima s čavlima, pa čak i verbalno ak su na toj civilizacijskoj razini u što sumnjam kao i u to da jedem ono kaj piše da smo kupili. U tom ograđenom prostoru koji bi bio vidno označen za te rabote osvete mogel bi naš Milan uvesti raznorazne vrste sačekuša (ne znam kad mi se od kojeg izraza više bljuvalo, slično mi je kao da jedem mahune s pekmezom od šljiva), te drugog inventara koji bi podražavao autentičnost. U jednom kutu tog prostora mogel bi se postaviti neki stari spaček u kojem bi se ubijale žrtve kamatara, a u suprotnom neka lada u kojem bi žrtve dokusurivale kamatare. Onak da malo možemo predahnuti kad se u smiraj dana želimo i mi smiriti, kad popuste vrućine da nije napeto, ne? I da se tolko ne miješa škvadra kaj sam hoće mirno živeti i oni kaj su hiperaktivni na kriminalan način.
O svemu tomu sam se zapitala danas kad je jedan dečković od cca sedam let ušel kod brice s mamicom i odlučno rekel teti frizerki kad ga je ova pitala kak hoće da ga šiša:
- Ja bi štel kamatarku.
O jebote di ide ovaj svet?! 4.7. u 8 sati naravno u Purgeraj, al ono dalje fakat, čovječe, mislim...
I ja sam se šišala. Na kosoricu.