Naša maca Mimi uskoro će navršiti pet mjeseci. Sad je to već prava mačketina. Uspijeva se popeti na sve i svašta. Odgajamo je pomoću šprucke za cvijeće, negdje sam pročitala da je dovoljno malo vodice da se macu odgovori od nedopoština. Ter je svako malo šprucnemo ako se npr. previše približi ulaznim vratima. Iako zna svako malo, kad netko od nas izlazi ili ulazi, šmugnut kroz noge van, na stubište. Al neće sjuriti skroz do prizemlja, zadovolji se jednim katom i onda šćućuri i čeka da je odnesemo u stan.

Neke velike štete nema od nje. Još. Platila je glavom jedino afrička ljubičica u kupaoni. Iako smo kupili mačju travu (a i u toj mačjoj industriji fakat svačega ima, pa i sjeme mačje trave u plastičnoj posudi, pa se posuda otvori i zalijeva i za par dana nikne travica), životinja ju je samo omirisala i par puta prošla šapicom po vlatima. I onda opet nastavila grickati listove ljubičice. Ter su i travuljaga i ljubičica rekle pa-pa.









Mazna, razigrana, znatiželjna, grebava, grizava. Osim osobnog imena koje smo joj prišili, ima i nadimke, ovisno o trenutnom ponašanju. Ponekad je zovemo Tasmanijska neman...