NEMANJA: SMIRENOUMLJE

Receptura Nenada Popovića

Čestitam! Evo, napisao sam recept.

Nenad Popović



Pommes-frites (pravi)

Uzeti normalni krumpir. Uzeti puno. Oljuštiti i lupinke baciti u smeće.

Razrezati svaki: a) prvo vodoravno u četiri ploške; b) onda okomito jedno tri puta, skroz.

Staviti ih u duboki tanjur, zdjelu za salatu ili. Zmešati ih onako ljigave golim rukama, da ne budu sljepljeni.

Obrisati ruke s kuhinjskom krpom.

Uzeti veći, što dublji duboki lonac ili el. fritezu (franc. friteuse). U nju uliti puno ulja, najmanje recimo litru i pol, može dve. Mesto ulja može biljna mast ili margarin. Lonac /friteza mora biti barem 1/3, a najbolje puna. Ne šparati!

Zagrijati jako lonac/fritezu, da iz masnoće idu mjehuri i da se malo puši (dimi). Onda po malo nutra metati pommes frites: kolko stane da su potoplejne; najgornje mogu malo gledati van.

Obrisati ruke u kuhinjsku krpu.

Čekati, ne biti nervozan/na. Pomfri naime brzo fino miriši - ali se mora čekati da je jako duboko žuti. Obično se smežura, pa se jedva više vidi od pjene. (Ak se prerano zvadiju, ak su blede a samo mirišiju, niš ne vrediju.)

Dok se čeka, na dasku se rasprosteju prave novine, najbojle tri stranice debelo. (Pozor! Ovo s vađenjem i novinama je krucijalno!)

Zvadiju se ili s luknjastom šeflom ili s mrežicom koja se dobi s fritezom. Streseju se malo nad uljem, da mast kolko tolko scuri.

Kad su frite onak vruće na novinama, posoli ih se (blago, srednje, jako, kako ko voli).

Onda se zarineju ruke u vruće frite i zmeša ih se. S onak masnim rukama metne ih se na pladanj, tanjur ili tak nekaj. To malo peče, ali nije strašno. Samo tak je pommes-frites stvarno fini, naime šmeka onak kak miriši.


Masni novinski papir se hiti u kantu za smeće. Ruke se opereju s tekučinom za pranje suđa i osušiju s kuhinjskom krpom.

Pommes frites se odneseju na stol i počneju jesti. Važno: Ak je ostalo još razrezanog krumpira, metne ga se u vruću mast i ponovi vježbu dok drugi već jedeju.

Kad je gotovo, ona masna krpa za suđe se hiti u zmazani veš i zeme nova.


Za izbjegavanje frustracija:

1. Napraviti puno pommes-fritesa; to ljudi mogu jesti na kile, nikad na kraju ne ostane ni jedna.

2. Premalo (ovak napravljenog) pomfrija je najgore kaj se društvu može dogoditi.

3. Ne davati kečap osim na zahtjev, to pokvari sve (osim deci, njima odmah, nemaju pojma).

4. Ak vam je žal novaca, nemojte delati pommes-frites, jer je mast skupa, teško ju je nositi iz dućana, a posle se mora hititi a lonci se moraju prati itd. Bolje si napravite pire iz vrečice ili skuhajte smrznute njoke.

5. Sve bu vam posle mirišalo/smrdilo na pomfri, garderoba, spavaća soba, celi stan, čitave osobe. Isto tak, pomfri jako šprica kad se peče, sve okolo lonca i po pločicam. Ak vas to smeta, nemojte ga opće delati. (Ali, pozor, šprica i onaj smrznuti iz dućana koji niš ne vredi.)

6. Ak imate blesave goste, isto ga nemojte delati. Prvo, to je njima samo pomfri, a drugo nije otmjeno.



Za ovisnike:

Zemite svinjsku mast i nemojte nikom reč.

Za one koji se zanimaju za francuski jezik, etimologiju i modernu kulturnu povijest:

a) Pommes-frites doslovno znači pečene jabuke. No to je pučki skraćeno od riječi pomme de terre, «jabuka iz zemlje». Puni oblik morao bi glasiti pommes de terre-frites, ali to se francuski jezik ne poznaje. U kolokvijalnom francuskom se štoviše ne kaže ni pommes-frites, već samo frites (fon.: frit). Konobaru u običnom lokalu kaže se na primjer samo «bifetk-frit». U boljim lokalima u Francuskoj pomfri uopće se ne traži, to je tamo prezreno jelo, i konobari čovjeka geldaju iskosa. No, u Belgiji je to nacionalno jelo i u najfinijim restoranima. Tamo ako se veli i samo «en stek» /fon. od «un steak»/, pomfri se dobije automatski!. Hrvatski je u doba socijalizma pokušao izbjeći francusku tuđicu i uvesti «prženi krumpirići». To je bilo uzaludno, ali i hinjeno slaviziranje. Naime, riječ krumpir nije hrvatska riječ, već njemački germanizam. Tamo se nekad, a i danas u pojedinim regijama, kaže die Krumme Beere – skvrčeni gomolj. Budući da se ee regionalno čita kao dugo i, a slovo e na kraju prve riječi guta, u zaleđu Koblenza npr. još dan danas kaže «krumbiir». Kad kažemo da je hrv. krumpir (magj.: krumpli) njemački germanizam, onda stoga što se u Austriji krumpiru ne kaže ni Krummme Beere niti Kartoffel (knjiž.), već Erd-Apfel, što odgovara onom francuskom; die Erde naime znači zemlja, a der Apfel jabuka.

b) Novinski papir kojeg smo vidjeli u gornjem receptu i nadalje je nužan jer najbolje upija mast (mast je smrt pomfrija!). Pored toga, još do u šezdesete godine 20. st. olovni je tisak novina pomfriju dodavao dašak jedne posebne arome. Toga danas više nema, jer je olovo otrovno. Nekad se na pokretnim pečenjarnicama pomfri nije dobivao u konfekcioniranim, impermeabilnim tuljcima ili škarniclima, već bi pečenjar ili pečenjarica jednostavno svinula tuljac od novinskog papira (usp. prodaju kostanja u Srednjoj Europi i sjev. Italiji).

Za one koji se pitaju da li se sve kulinarstvo pommes-fritesa svršava na tako jednostavnom pripravljanu, nema li nešto dalje, oplemenjeno:

Da, postoje i pommes-allumetes – pomfri-šibice. Razrežu se dvostruko tanko, pa su hrskave slično čipsu. Ali, to je prilično bez veze, jer nisu saftne, brzo se ohlade i grebeju po nepcu. Nekad su se servirale u boljim restoranima.