NEMANJA: SMIRENOUMLJE

Ne umem više da ćutim, Antilopije...

Ne umem više da se vladam po meri čoveka.
Otkako kuvam u kući protojevreja Antilopija, sve me neke nežne misli ophode, sve mi neke besne želje i snoviđenja dušom i telom gospodare.
Eto i jutros kad je počeo da služi ono svoje bogosluženje, nisam, matere mi više umela kako da kutlaču u ruci da držim.
Sve šerpe i svi tanjiri počeše da mi se u rukama tresu i sve sam umalo izmešala, pa sam umesto da mu kajganu na tanjir stavim, sela onako obnažena, ko od majke rođena, u njegov tanjir i kada je imao da stigne dočekah ga sa kutlačom koju u ruci gladim. Onako, kao kada se ud od čoveka gladi, razumete me, jelte?

E, moj, Antilopije, nisam umela kako da se obranim
od tvojih snažnih mišica
kada si hteo da me karaš
nisam umela da te zaustavim
već sam se telu tvome junačkom, obnevidela od strasti, podala
nisam smela, nisam smela
a sada ne umem nazad ni napred
karaj me Antilopije
karaj da slavim pravo slavlje

Ima da te teram po dvoru
ima da te ganjam i da te ufatim
da ti ženu i decu oteram
i da budem lepa protina žena
umesto ove bedne pozicije
protine kuvarice
ima da ti kuvam supe i čorbe od pičke
a ne od šargarepe
i da te u bašći crkvenoj
čekam na kolenima
ili naslonjena na bure uz tarabu
u kecelji bez gaća

Moj ljubljeni Antilopije

A sada me karaj
ilegalno
dok ne smislim
bolje rešenje

Posle ću da vidim
jel nije izgoreo hleb u rerni

pjesma je napisana u ponedjeljak, 16.10.2006. godine