Marketing
SREĆAN ROĐENDAN
DRUŽE M.
Danas je mom drugu i prijatelju Igri rođendan.
Ne mom, našem Igri, nešem je prijatelju rođendan.
Trideset i peti.
Užas. Praktički, već je tu, na pola puta.
Mogao bih mu čestitati rođendan na razne načine. Izabrao sam ovaj:
Čestitat ću mu pjesmom ukradenom iz danas nepostojećeg, a nekoć vrlo obljubljenog Hrama Sv.Polucije.
Napisala ju je, jasno, Luce.
Zašto je ta pjesma prikladna i posebna?
Evo zašto: mislim da je nastala sinergijski, i to ne zajedničkim radom, nego uplivom onog nečeg skupnog, patologijskog, što ne pripada nikome od nas zasebno, ali je, poput egregora ili sposobnosti orijentiranja jata ptica, svojstvo cijele te melanholične družine: riječ je o onome što utjelovljuje Antilopije, glavni junak ove pesme, koji se iz mojih komentara i Markizovih postova, preselio i u Lucinu pjesmu, i tako je putovao konačno do Igre, kao naš zajednički poklon.
Dragi moj M., Igra naš, sretan ti rođendan, uz pesmu vokalnoinstrumentalnog sastava Beirut!
A sad Luce:
Ne umem više da se vladam po meri čoveka.
Otkako kuvam u kući protojevreja Antilopija, sve me neke nežne misli ophode, sve mi neke besne želje i snoviđenja dušom i telom gospodare.
Eto i jutros kad je počeo da služi ono svoje bogosluženje, nisam, matere mi više umela kako da kutlaču u ruci da držim.
Sve šerpe i svi tanjiri počeše da mi se u rukama tresu i sve sam umalo izmešala, pa sam umesto da mu kajganu na tanjir stavim, sela onako obnažena, ko od majke rođena, u njegov tanjir i kada je imao da stigne dočekah ga sa kutlačom koju u ruci gladim. Onako, kao kada se ud od čoveka gladi, razumete me, jelte?
E, moj, Antilopije, nisam umela kako da se obranim
od tvojih snažnih mišica
kada si hteo da me karaš
nisam umela da te zaustavim
već sam se telu tvome junačkom, obnevidela od strasti, podala
nisam smela, nisam smela
a sada ne umem nazad ni napred
karaj me Antilopije
karaj da slavim pravo slavlje
Ima da te teram po dvoru
ima da te ganjam i da te ufatim
da ti ženu i decu oteram
i da budem lepa protina žena
umesto ove bedne pozicije
protine kuvarice
ima da ti kuvam supe i čorbe od pičke
a ne od šargarepe
i da te u bašći crkvenoj
čekam na kolenima
ili naslonjena na bure uz tarabu
u kecelji bez gaća
Moj ljubljeni Antilopije
A sada me karaj
ilegalno
dok ne smislim
bolje rešenje
Posle ću da vidim
jel nije izgoreo hleb u rerni
pjesma je napisana u ponedjeljak, 16.10.2006. godine
Idemo, Bejrut, matervamjebem, ajmo, igrajte dečki, muzika:
Post je objavljen 24.01.2008. u 15:10 sati.