(De)Motivacija

Motivacija za posao mi je na nuli. Dobro, nije baš na nuli, ali na skali od 1 do 5, tanka dvojka. Valjda što ne vidim neku širu sliku rezultata tog rada, možda što mi je jedina motivacija na poslu novac... Fakat, ništa drugo me ne pokreće jer jednostavno ne doživljavam neko uzbuđenje radeći posao koji radim. Gomilaju se neke aktivnosti, nešto stižem, nešto ne i tako, iz dana u dan, iz sedmice u sedmicu.

Pokušavam na da pronađem u sebi dašak te motivacije, ali to mi teško ide. Postao sam ono što mi se nikad nije sviđalo, da gledam da kako god je moguće da se izvučem s posla u 5, da ne moram nešto slučajno raditi od kuće, pa se iznerviram kad mi šef pošalje i poruku ako sam kući. :( Na prošlom poslu sam imao manju platu, više stresa, više odgovornosti, ali sam imao sigurno više motivacije. I tamo je bilo loših dana, ali nije bilo loših sedmica, mjeseci... Žao mi je što je ovo ovako. Puno bih bio poletniji i sretniji kada bih posao radio srcem i dušom. Ne znam šta da radim po ovom pitanju.

Oduvijek sam bio kampanjac. I zbog toga sam često ispaštao kod svih stvari kojim sam se bavio. Diplomski rad sam pisao dva zadnja dana pred rok. Kad sam počeo raditi situacija je bila slična, ali sam se nekako izvlačio do sada. To me počinje pravo nervirati kod mene i to želim promijeniti. Natjerati se da završavam stvari odmah, bez odlaganja. Ispadam neozbiljan, neodgovoran i neprofesionalan. To me čini jako nesretnim i nezadovoljnim. Imam utisak da nisam dobar na bilo kom polju jer stalno nešto kasnim, izvinjavam se ljudima i osjećaj je baš neprijatan. Onda izaberem kao jedan dan kada ću ja to sve pozavršavati i srediti. Naravno, jedan dan za toliko nagomilanog posla nije dovoljno i evo sada buljim u ekran, teško mi se pokrenuti jer toga ima toliko puno.

Da li sam ja lijen ili demotivisan teško je reći. Ja jesam nekad imao svijetlih trenutaka kada sam dobro odradio neke stvari, ali po mojoj procjeni većinu vremena sam radio kampanjski kada stisne rok. Čitam po blogovima da to nije rijedak slučaj. Valjda ljudska priroda neka. Ne znam.

Odoh ovo završiti da makar sutra budem malo manje posla.

Zbog svoje neodgovornosti, nedjelja je radna.

Umalo zaboravih, cigare su jedan od razloga moje slabe produktivnosti. Izađem, ispuštim 4-5 cigara zaredom i ne mogu da dođem sebi poslije toga još pola sata. Onda se vratim za računar i opet razmišljam da još pušim. Strašno! Onda se obaveze gomilaju i sam sebe kažnjavam besplatnim prekovremenim radom, radom vikendom i stvaram sebi nedostatak vremena za druge stvari. Mislim da moram kod sebe napraviti neke rezove i steći navike koje će me izvući iz ovih situacija. U suprotnom, moj život će biti užas!