Nije bio kraj...

I opet sam počeo pušiti. Ne sjećam se ni šta je bilo ovaj put. Ah daa, zapravo sjećam.
Otišli smo na izlet i ja sam ničim izazvan odlučio "zasladiti" i zapaliti jednu nakon raftinga. Naravno da je to eskaliralo i ponovo sam se se propušio u 16.

Uglavnom, long story short, ponovo sve isto, samoizolacija, nervoza, nenormalno pušenje i pucanje da moram od šefice tražiti da se isključim u petak i da prestanem pušiti.

I evo ne pušim od subote, tj. 2 dana i kusur. Za sada je OK, još uvijek se osjeti ponekad malo fogy mind, ali proći će i to.
Uh haos, baš.
Nadam se da se više nećemo vraćati na ovu temu. Interesantno, skoro je tačno godina kako sam se "zvanično" propušio u Istanbulu.
Hajmo zatvoriti ovo mračno poglavlje.